Psihosomatske bolesti su široka grupa bolesti kod kojih se mentalni i emocionalni stres ispoljavaju na fizičkom planu.
U tegobe psihomatske prirode spadaju:
- gastrointestinalni problemi, recimo gastritis, GERB
- glavobolje
- vrtoglavice, npr vertigo, tremor
- mišićna tenzija i bolovi u mišićima
- tahikardije, aritmije
- povišen krvni pritisak
- bol u grudima
- kod žena promene u mesntrualnom ciklusu
- umor bez adekvatnog uzroka
- erektilna disfunkcija kod muškarca
- prehlada, grip, a koji duže traju, teže se leče
- blago povišena telesna temperatura
- respiratorni problemi, npr bronhijalna astma
- već postojeće fizičke tegobe stresom pogoršane
- mnogi mentalni problemi mogu imati svoje somatske veze, recimo anksioznost, depresija, poremećaji ličnosti…..
Šta su uzroci psihosomatskih bolesti?
Da bismo razumeli kako dolazi do razvoja psihosomatskih oboljenja, zgodno je da napravimo poređenje sa ekspres loncem. Ako može da ispušta paru, radiće efikasno. Međutim, ako to sprečimo, poklopac će odleteti. Ako je lonac bio još od ranije pod pritiskom, pokušavajući da ga zatvorimo, otkazaće, tj pući će na najslabijoj tački.
Isto se dešava i sa ljudskim mentalnim aparatom. Kada ne razvijamo adekvatne strategije za borbu za stresom, previše se povlačimo iz konfliktnih situacija, „gutamo“ nezadovoljstvo, naši kapaciteti za trpljenje i neizražavanje sebe jednom budu iskorišćeni i,kao i kod ekspres lonca, verovatno da pucamo tamo je najtanje, tj u onoj somatskoj zoni koja je bila najranjivija.
U situacijama koje osoba percipira ugrožavajućim luče se tzv. stres hormoni (dva najpoznatija su adrenalin i kortizol). Stres hormoni su deo reakcije našeg autonomnog nervnog sistema, koji reguliše rad unutrašnjih organa, a koji su često pogođeni psihosomatskom reakcijom, što će reći da neadekvatna stimulacija autonomnog nervnog sistema (deo mozga primarno zadužen za detekciju opasnosti ne može da razluči da li je opasnost realna ili ne) jeste jedan od načina na koji se generiše psihosomatska bolest.
Kako lečiti psihosomatske probleme?
Osobe suočene sa psihosomatskim tegobama često se opiru psihološkim uzrocima svog stanja. Idu od doktora do doktora tražeći objašnjenje i adekvatan lek. Neretko ih dobro opisuje izraz aleksitimičan, što bi u prevodu značilo „bez reči za osećanja“..Klijenti sa ovim problemom imaju problema da prepoznaju i imenuju svoja osećanja..Zato je u terapijskom procesu od goruće važnosti motivisati osobu da razmotri psihičku stranu problema koji ima, a potom, postepenim koracima, da nauči da dođe u kontakt sa tom stranom, da skine veo sa nje i nauči šta je šta u psihičkom svetu, šta uzrokuje šta. Da nauči da registruje svoje misli, osećanja, ponašanja, da ih poveže u smisaonu celinu i u toj celini što mu škodi, menja. Da razume koliko je značajno naučiti da se kaže Ne drugima, a sebi stavi ograničenje na samoizrabljujuće ponašanje. Da nađe pomoćne načine da se umiri, ventilira, opusti.. Proces nije lak, ali istrajnost uprkos frustracijama, a ne ponovni beg, urodi plodom.
Danka Žerađanin
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt za zakazivanje: 069/22-76-871
psihocentrum@gmail.com