Prokrastinacija je odlaganje ili kašnjenje u izvršavanju obaveza, obavljanje istih u „5 do 12“, ili probijanje rokova.
Kada prokrastinacija postaje problem?
U većini slučajeva, prokrastinacija nije problem, budući da joj je većina ljudi sklona u nekoj meri. Prokrastinacija postaje problem onda kada preraste u nečiji obrazac ponašanja, kada dobije oblik samoporažavajućeg ponašanja, gde na kraće staze imamo benefite, ali na duže plaćamo visoku cenu.
Da li je prokrastinacija dijagnoza?
Sama po sebi prokrastinacija nije mentalna bolest, ali se češće sreće u okviru nekih drugih dijagnoza, kao što su anksioznost,depresija, OKP, ADHD, kao i u okviru različitih struktura ličnosti.
Šta su uzroci prokrastinacije?
Pokazalo se da su osobe niskog samopouzdanja sklonije prokrastinaciji. Vera u sopstvene sposobnosti nošenja sa problemima/zadacima jeste osnov našeg adekvatnog funkcionisanja. Ako te mere manjka, veća je verovatnoća prokrastiniranja.
Sem toga, gorepomenute dijagnoze predstavljaju veći rizik za razvoj perfekcionizma:
- depresiju odlikuje sumnja u sopstvene sposobnosti nošenja sa problemom, otkud i sklonost ka odlaganju
- opsesivno- kompulzivne osobe radije biraju da ne donesu odluku i preduzmu poteze, negoli odaberu pogrešno
- kod hiperkinetičkog poremećaja stalno lutajući um otežava usmerenost potrebnu za obavljanje zadatka
- perfekcionistički nastrojene osobe izbegavaju kompletiranje zadatka, bojeći se da li će biti „dovoljno dobro“ ili savršeno urađeno; osobe koje previše i stalno brinu boje se promene i novine; osobe koje „previše zagrizu“ preplave se zadacima u neizvodivim rokovima; oponentne osobe ne mogu da dozvole da im drugi određuju vremenske rokove; osobe koje vole euforiju i nalet adrenalina suočene sa kratkim rokovima radije biraju obavljanje zadataka u poslednji čas, nego kontinuirani rad na zadacima
Prokrastinaciji kumuju i neka pogrešna uverenja:
- da ćemo imati dovoljno vremena za obavljanje zadatka
- da mora da dosegnemo određeno stanje uma da bismo obavili zadatak
- da mora da budemo motivisani da bismo obavili zadatak
- da mora da nam bude prijatno/uživamo tokom obavljanja zadataka
Koje su posledice prokrastinacije?
Bilo da kao učenik, kao radnik, ili u domaćinstvu odlažete obaveze, prokrastinacija predstavlja problem sa brojnim posledicama.
Pokazalo se da kod osoba sklonijih prokrastinaciji pada imuni sistem, povećava se rizik za kardiovaskularne probleme, javlja se nesanica…
Kod osoba sklonih prokrastinaciji javljaju se i emocionalni problemi, poput anksioznosti, ili produbljivanja postojeće anksioznosti, depresije, kao što su i već depresivne osobe sklone prokrastinaciji, te samookrivljavanje.
Pored fizičkih i psiholoških, možemo govoriti i o praktičnim posledicama prokrastinacije. Ukoliko ste učenik, odražava se na ocene, ukoliko ste radnik, na (ne)obavljanje radnih zadataka, ako je u porodici, na narušavanje porodičnih odnosa. Ako ste prokrastinator što se tiče Vašeg zdravlja, možete sebi nauditi ne saznavši na vreme za zdravstvene probleme.
U okviru prokrastinacije, govorimo o posebnoj vrsti, takozvaoj osvetničkoj prokrastinaciji sna, o kojoj možete pročitati ovde .
Šta učiniti ako imate problema sa prokrastinacijom?
- Nastojte da sebi napravite plan za aktivnosti koje Vas čekaju
- Razbijte zadatke u manje celine koje je lakše savladati
- Lišite se svega što Vam ometa pažnju, ako su to npr društvene mreže, izlogujte se
- Nagradite, častite sebe nekom prijatnom aktivnošću u kojoj uživate nakon obavljenog posla
Ukoliko predložene aktivnosti nisu pomažuće u borbi sa perfekcionizmom, obratite se psihoterapeutu kako biste se na strukturisan način pozabavili svojim problemom. Psihoterapija pomaže u razumevanju i nošenju sa prokrastinacijom povezanim emocijama, mislima i obrascima ponašanja. Sveukupno povećava kvalitet života i zadovoljstvo njime kao rezultat rada na problemima. Zato, ne libite se!
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com