Šta su poremećaji ishrane?

Poremećaji ishrane obuhvataju grupu kompleksnih mentalnih stanja u kojima preokupacija hranom i/ili težinom i/ii slikom tela značajno narušavaju zdravlje, porodično, socijalno i radno funkcionisanje. Ova grupa poremećaja zavređuje posebnu pažnju budući da imaju najvišu stopu smrtnosti od svih mentalnih problema.

Šta sve obuhvataju poremećaji ishrane?           

Poremećaj opsesivnog prejedanja

Podrazumeva ponavljanje epizode prejedanja sa pratećim osećanjem gubitka kontrole nad sobom i krivice, uprkos čemu osoba ponavlja navedeno ponašanje. Najčešći je među poremećajima ishrane. Češće se sreće među „krupnijim“ osobama.

Bulimija nervoza

Odnosi se na ponavljane epizode prejedanja, ali, za razliku od prvopomenutog poremećaja, praćene kompenzatornim ponašanjem, poput povraćanja ili uzimanja laksativa, ekscesivnog vežbanja ili posta, kako bi se „poništila“ uneta količina hrane. Osobe koje pate od ovog problema okupirane su oblikom tela i/ili kilažom.

Anoreksija nervoza

Podrazumeva unošenje jako malih količina hrane, sa opsednutošću postizanja niske telesne mase, ispod očekivane, poremećajem telesne sheme (dolazi do iskrivljenja slike tela) i esscesivnim strahom od dobijanja kilaže i od „biti debeo“.

Drugi specifični poremećaji hranjenja

Atipični poremećaj prejedanja

Zadovoljeni su svi kriterijumi za gorepomenuti poremećaj prejedanja, sem učestalosti (naime, ovde se prejedanje javlja ređe nego jednom nedeljno ili 3 puta mesečno).

Atipična bulimija nervoza

Kao i u prvopomenutom poremećaju, razlika u odnosu na tipičnu bulimiju j eu učestalosti nezdravog ponašanja (ređe od jednom nedeljno, ili 3 mesečno).

Atipična anoreksija nervoza

Atipična anoreksija podrazumeva sve kriterijume za anoreksiju, sem što, iako postoji značajan gubitak kilaže, dostignuta kilaža je u okviru ili nešto iznad normalne ili očekivane.

Poremećaj opsesivnog čišćenja organizma

Podrazumeva ponašanja namenjena čišćenju organizma u odsustvu samog prejedanja (samoindukovano povraćanje, zloupotreba laksativa, diuretika, klistira, itd)….

Sindrom noćnog prejedanja

Odnosi se na ponavljanje epizode noćnog jedenja nakon buđenja noću, ili pak ekscesivne konzumacije hrane nakon večere, a ne da se bolje objasniti, a nije okinuto drugim faktorima, kao što je promena ritma san-budnost, ili pak lokalnim socijalim normama.

Ortoreksija

Ortoreksija se, za razliku od dosada pomenutih poremećaja, ne fiksira za gubitak kilaže ili telesnu sliku, već za nezdravu okupaciju zdravom ishranom. U njoj nije akcenat na količini, već kvalitetu unete hrane.

Pika

Podrazumeva jedenje predmeta/stvari koje se ne smatraju jestivim, poput novčića, kose, plastike, papira, dspuna, odeće,boje, prljavštie, itd…

Sindrom ruminacije

Drugačije poznat kao mericizam, sindrom ruminacije se manifestuje kao nevoljno povraćanje hrane nakon obroka, kada se sažvakana i progutana hrana vraća u jednjak, grlo i usta, ponovo se žvaće ili guta, ili izbacuje napolje.

Koji su opšti kriterijumi za prepoznavanje poremećaja ishrane?

• ruminacije o hrani, kilaži, ili slici tela
• restrikcije hrane
• prejedanje
• često variranje kilaće, ili znatno smanjena kilaža
• negativna slika sopstvenog tela
• preterano vežbanje
• korišćenje diuretika, laksativa, klistira

Uopšte, ako misli o hrani, kilaži, o slici tela negativo utiču na svakodnevno funkcionisanje, okidaju nezdrava osećanja i disfunkcionalna ponašanja, vreme je da se obratite  za pomoć.

Sa kojim se poremećajima poremećaji ishrane češće javljaju?

Poremećaji ishrane se često javljaju zajedno sa:

• generalizovanom anksioznošću
• socijalnom anksioznošću
• opsesivno-kompulzivnim poremećajem
• telesnim dizmorfičkim poremećajem
• depresijom
• bipolarnim poremećajem
• poremećajima ličnosti (među njima graničnim, paranoidnim, izbegavajućim, zavisnim, opsesivno-kompulzivnim)

Do kojih posledica poremećaji ishrane mogu da dovedu?

Poremećaji ishrane dovode do brojnih negativnih posledica, što po fizičko, što po psihičko zdravlje i funkcionisanje, narušavaju međuljudske odnose, vode porodičnoj i radnoj disfunkcionalnosti:

• gubitka kose ili pojačane dlakavosti po telu
• zakašnjenja menarhe ili gubitka menstrualnog ciklusa
• oslabljenih, poroznih kostiju, osteoporoze
• kardiovaskularnih problema
• oštećenja bubrega
• tegoba sa gastrointestinalnim traktom (hronična opstipacija, GERB, oštećen rad pankreasa,…)
• poremećaja rada štitne žlezde
• lošeg zadaha, slabljenja zuba
• pojačavanja anksioznosti, depresije
• suicidnih misli i/ili realizacije suicida
• zbog hroničnog unošenja nedovoljne količine hrane, ili pak samoizazvanih pražnjenja može voditi letalnom ishodu
• otuđenja, gubitka konekcije sa ljudima
• izolacije, hlađenja ili gubitka bliskih odnosa
• smanjenja mođdane mase
• otežane koncentracije, snižeog školskog ili profesionalnog učinka

Uzevši u obzir teške posledice do kojih poremećaji ishrane mogu dovesti, blagovremeni tretman istih  je od sržne važnosti za sprečavanje/minimalizovanje njihovih negativih posledica. Psihoterapija, kao proces resagledavanja i menjanja disfunkcionalnih obrazaca osećanja, mišljenja i ponašanja dugoročno daje najefikasnije rezultate. Neretko je, međutim, potrebna i medikamentna podrška.

Danka Žerađanin,

psiholog i RE&KBT psihoterapeut

kontakt: 069/ 22 76 871

psihocentrum@gmail.com