Šta je granični poremećaj ličnosti?
Granični poremećaj ličnosti (GPL) je ozbiljan mentalni problem koga karakteriše nestabilna slika o sebi, nestabilno raspoloženje, nestabilni interpersonalni odnosi i nestabilno ponašanje. Nestabilnost remeti lično, porodično, socijalno i funkcionisanje na poslu, tako da rezultuje sveukupno manje kvalitetnim ili manje ispunjavajućim životom, tj neispunjavajućim životom u kome osoba često ne ispuni svoje potencijale, završi na životnoj stranputici, a u procenjenih 3 do 10% slučajeva okonča svoj život (stopa suicida viša nego kod bilo kog drugog psihičkog poremećaja).
Šta je fenomen praznih očiju?
Kada govorimo o fenomenu praznih očiju, on se upotrebljava kao deskripcija osoba sa GPLom, a ne kao medicinski prihvaćen termin. Kao što mu samo ime kaže, odnosi se na opaženo odsustvo emocionalnog izraza i dubine u očima osoba koje pate od GPLa. U uvodu pomenuta emocionalna labilnost može upravo stajati iza fenomena „praznih očiju“. Naime, kod osoba koje pate od GPLa javlja se brza smena intenzivnih emocija. U nastojanju da se izbore sa emocionalnim haosom, osobe sa GPLom često koriste disocijaciju kao način borbe, otkuda i mogu proisteći „prazne oči“.
Šta je disocijacija, derealizacija i depersonalizacija?
Kako bi se izborili sa emocionalnim rolerkosterom u sebi, osobe sa GPLom „otcepe“ od sebe, tj prekinu vezu sa svojim osećanjima, mislima, sećanjima, što zovemo disocijacijom. To možemo shvatiti i kao svojevrsno „gašenje“ prenapregnutog sistema, što je adaptivnog karaktera.
Depersonalizacija se odnosi na otuđenost od svog tela, sebe, misli, osoba ima doživljaj kao da posmatra sebe izvan svog tela, sama sebi je strana, oseća se otupelo, robotizovano, mehaničko.
Pod derealizacijom se misli na osećanje otuđenosti od sveta, kao da je svet nestvaran, kao da osoba gleda svet kroz staklenu barijeru, ima distorzovanu percepciju vremena i prostora, oseća kao da je svet besmislen i oseća se otuđenom od bliskih osoba.
U svim pomenutim fenomenima, osoba ima doživljaj recimo kao da igra ulogu u filmu, ne kao da stvarno živi svoj život.
Kao rezultat pokušaja nošenja sa navirućim emocijama, javlja se osećanje unutrašnje praznine, koje osobe koje pate od GPLa opisuju kao osećanje „mrtvila“, „ničega“ unutar sebe, ili „zjapeće rupe“. To osećanje unutrašnje praznine ima svoj korelat u spoljašnjem izgledu, između ostalog i u „praznim očima“.
Da li su osobe sa GPLom zaista emocionalno prazne?
Fenomen praznih očiju je zapravo samo varka kod GPLa. Nekada ljudi, u borbi sa preplavljujućim osećanjima, izgrade zaštitini oklop oko sebe, koji ustvari ne daje pravu sliku onogo što je unutra. Nasuprot toj slici, osobe koje pate od GPLa zapravo doživljavaju emocije mnogo intenzivnije, učestalije i duže nego drugi ljudi.
Zato je jako bitno ne usmeriti se samo na ono opservabilno, već uvažiti unutrašnju borbu koja se odvija kod ovih osoba. Ne držati se isključivo i ne zaključivati na osnovu onoga što se vidi, već pomnije istražiti šta se zaista krije iza fasade.
Šta da činite, a šta ne ukoliko uočite „prazne oči“ kod sebi dragih, bliskih ljudi?
- nemojte osuđivati
- nemojte insistirati na onome što vidite, što kod osoba sa GPLom zna da produbi osećanje duboke lične neadekvatnosti
- umesto toga pokušajte da razgovarate na temu onoga što osoba oseća
GPL je jako složen poremećaj koji traži dugotrajan psihoterapijski tretman. Kao terapija izbora izdvaja se dijalektička bihejvioralna terapija, koja je ustvari bazirana na KBTu. Dijalektički se odnosi na razvijanje sposobnosti tolerisanja protivrečnosti, a sama terapija koristi mindfulness kao jednu od sržnih komponenti svog rada. Razumevši je ovako, REBT, koji se suštinski bavi disfunkcionalnim sistemima uverenja, koristeći se filozofskim metodama diskusije istih, u kombinaciji sa mindfulness pristupom i obradom emocija, daje dobre rezultate.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com