Tragovi rukotvorina datiraju još iz doba neolita, koje su sadržale elemente grnčarije i tkanja. One su, pored praktične, imale i dekorativnu ulogu. U doba industrijalizacije omasovljena je proizvodnja, da bi XX i XXI vek doneli minimalističke tendencije, ali i vraćanje tradicionalnom, u potrazi za dušom. U sklopu ekoloških pokreta, razvijaju se i reciklaža i apciklaža.
Šta je homunkulus?
Homunkulus je vizuelni reprezent našeg tela u mozgu, koji slikovito odražava senzorne i motorne funkcije po važnosti funkcija koje pokrivaju. Dakle, postoje dva homunkulusa, senzorni i motorni. U oba slučaja, šake, usne i jezik zauzimaju najveću površinu. Naime, leđa, ruke ili noge su veći delovi tela, ali su one izvođači grubljih, krupnijih pokreta, npr ustajanja, hodanja, plivanja,…U šaci, naročito jagodicama prstiju, nalazi se veliki broj receptora za bol, temperaturu, dodir, sa senzorne strane, a sa motorne, šake su izvođači sitnih, finih motornih radnji (npr vezivanje pertle, heklanje, držanje olovke, svira, vajanje,…). Zato je homunkulus nesrazmerno velikih šaka.
Šta je psihološki značaj rukotvorina?
Odvajkada je izrada rukotvorina korišćena kao situacija povezivanja između ljudi, smanjivanja straha i kreiranja pozitivne atmosfere.
Tokom same izrade, pojačava se osećanje samopostignuća i samoefikasnosti, više nego ono koje čovek crpi iz posla kojim se bavi. Raste samopouzdanje. U istraživanjima sa problemima mentalnog zdravlja, došlo se do zaključka da rukotvorine utiču na redukciju: anksioznosti, depresije, PTSPja i hroničnog bola, kao što i generalno umanjuju doživljaj emocionalnog stresa. Smanjuju doživljaj usamljenosti, beznadežnosti i izolovanosti kroz interakciju. Pojačavaju osećanja radosti, sreće, ponosa, stanja flow ili zanosa, gde osoba bude uronjena u tu aktivnosti, prepusti joj se.
Na planu kognicije, rukotvorine podstiču: pažnju i motivaciju, rešavanje problema, donošenje odluka, usporavaju propadanje pamćenja, s čim u vezi je i smanjenje verovatnoće javljanja demencije kod starijih osoba.
Motorički, vežba i krupnije i sitnije motoričke pokrete, čime se stvaraju nove veze između neurona u primarnom motornom korteksu (Homunculus).
Na koji način rukotvorine ostvaruju svoj psihološki uticaj? 
- preko smanjivanja upalnih faktora
- podsticanja oslobađanja „dobrih“ hormona
- smanjenja lučenja „loših“ hormona
U hroničnom stresu stalno dobijamo signal da smo u opasnosti, na koji reaguje naš imuni sistem stvarajući upalne faktore. Međutim,kako u ovoj situaciji stvarne opasnosti nema, ti upalni faktori počinju da napadaju sopstveno tkivo, čime se stvara hronična upala. Baveći se rukotvorinama, mozgu se šalje upravo suprotan signal, tj da smo bezbedni, čime se smanjuje reaktivnost imunog sistema.
Kada govorimo o dobrim hormonima, u ovom kontekstu mislimo na serotonin i dopamin. Serotonin se luči na ponavljajuće, ritmične pokrete koje srećemo pri izradi rukotvorina, kao hormon smirenja. Dopamin se luči na završeno delo, pri čemu svaki korak, recimo pri pletenju završen red, kao mikro cilj, vodi njegovom lučenju, kao nagradi za obavljeno, noseći sa sobom mali doživljaj trijumfa.
Ponavljajući pokreti angažovani u rukotvorinama šalju signal o bezbednosti, čime se uključuje parasimpatički nervni sistem, o kome smo pričali ovde.Time se smanjuje lučenje adrenalina momentalno i, na duže staze, kortizola.
Efekti slični meditaciji
Rad sa rukotvorinama ostvaruje efekte slične meditaciji. Dok se bavimo složenim aktivnostima izrade nečega, mi smo fokusirani na sadašnji trenutak, tj „ovde“ i „sada“, što nam ne dozvoljava da paralelno budemo u brigama i stresu, čime se smanjuje anksioznost. U mozgu se aktiviraju tzv. spori talasi. Prvenstveno alfa talasi, kao rezultat rada na nečem poznatom, recimo pri pletenju poznati koraci, gde se ne traži izoštren fokus. Još dublje stanje opuštenosti postiže se dalje kroz aktivaciju teta talasa, koji se inače javljaju u dubokoj meditaciji ili laganom snu.
Rukotvorine kao način usporavanja i vraćanja sebi
U vremenu digitalizacije, kada je sve dostupno na klik i kada smo robovi instant zadovoljstava, rukotvorine nas vraćaju zaboravljenom strpljenju. Vremenu kada si, da bi nešto dobio, za to morao da se potrudiš. Vremenu izgradnje tolerancije. Stvaranju nečeg konkretnog, opipljivog, što lagano konzumiramo.
Rukotvorine kao deo radnih terapija
Rukotvorine blagotvorno deluju na osobe sa različitim psihičkim tegobama, a kroz nekoliko mehanizama:
- povezivanje leve i desne hemisfere, leve, koja je odgovorna za praćenje šema, koraka, predviđanje, analizu grešaka i desne, koja je odgovorna za estetiku, prostorno predstavljanje, improvizaciju, emocije
- kroz aktivaciju u ponašanju, stvaranje nečega sopstvenim rukama, što gradi osećaj samopostignuća i redukuje depresiju, kroz doživljaj boja, mirisa, teksture, angažman čula
- regulaciju tela, naime, u stanju hroničnog stresa, naš nervni sistem je u konstantnom režimu „bori se ili beži, čemu se suprotstavlja mehanizam dejstva rukotvorina, tj aktivira se gorepomenuti parasimpatikus, umirivanje amigdale, smanjuje nivo adrenalina i kortizola u krvi, pojačava se doživljaj telesne prisutnosti, vežba fina motorika, čime se oslobađa mišićna tenzija..
Po blagotvornim efektima koje ostvaruju, rukotvorine su podjednako značajne i za promociju mentalnog zdravlja i prevenciju mentalnih bolesti.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor naslovne slike: marcelkessler, Pixabay
izvor slike u tekstu: Vikipedija