Postporođajna psihoza je ozbiljno psihijatrijsko stanje koje se razvija od nekoliko dana pa do 12 nedelja nakon porođaja, naglo se razvija, ima veoma ozbiljnu sliku i pitanje je hitne intervencije, jer može da dođe do suicida majke i do toga da majka ubije dete. Dešava se da ne bude prepoznato i od stručnih lica jer je postporođajni period i inače emocionalno i hormonalno buran. Majke to stanje ne prepoznaju, već veruju u ono što im bolest nalaže, a ako i shvataju da se nešto dešava, mala je verovatnoća da se jave za pomoć jer se boje da će im biti ugroženo starateljstvo nad detetom.
Koji su simptomi?
Postporođajna psihoza se odlikuje kombinacijom poremećaja raspoloženja i psihoza. 
Slika može biti:
- depresivna, sa niskim raspoloženjem, ekstremnom brigom, negativnim mislima, pesimističnošću, krivicom, gubitkom apaetita, poremećenim snom, gubitkom zadovoljstva u ranije uživajućim aktivnostima, niskom energijom, voljom, suicidalnim mislima
- manična, sa visokim nivoom energije, nemirom, uznemirenošću, razdražljivošću, agresijom, nespavanjem, pojačanim impulsom za govorom,
- kombinovana, sa brzo smenjujućim karakteristikama manije i depresije, ili pak uporedo postojećim oboma; žena biva nesvesna svoje okoline, konfuzna, dezorijentisana, nepredvidiva, nelogično se ponaša, gubi nit u započetom, zbrkano i besmisleno obavlja poslove, ponaša se neprikladno situaciji, ili pak ima simptome potpune ukočenosti, sa satima provedenim u jednoj pozi, ili pak u potpunosti izgubi volju za govorom, samo ćuti.
U okviru svake vrste, dodaju se psihotične karakteristike, koje mogu biti u vidu:
- deluzija, pogrešnih i prenaglašenih uverenja, neskladnih realnosti, održavaju se čak uprkos dokazima koji govore o njihovoj neistinitosti; npr da spašava dete ubivši ga, uverenja o sopstvenom značaju i veličinu, o tome da je dete posebno, npr mesija, žena je uverena da nije ni bila trudna,itsl..
- halucinacija, kada vidi, ili čuje, ili miriše, ili oseća ukus, ili dodir u odsustvu stimulusa
Istraživanja pokazuju da na 1000 žena do 2,6 % njih razvije postpartalnu psihozu.
Depresivni subtip se vodi kao „najopasniji“, budući da je visok rizik za suicid ili ubistvo deteta, pogotovo ukoliko je kombinovano sa naredbodavnim halucinacijama da se dete povredi i/ili majka ubije.
Kod koga je veći rizik za razvoj postpartalne psihoze?
- kod žena koje već imaju bipolarni poremećaj, rizik je jako veliki, oko 50
- kod prvorotkinja
- kod žena koje su u prethodnim trudnoćama već razvijale PP (postporođajnu psihozu)
- žene koje imaju depresiju, shizofreniju
- žena koje u porodičnoj istoriji imaju postporođajnu psihozu i psihijatrijske bolesti
Kako se postporođajna psihoza razlikuje od drugih psihičkih stanja koja se razvijaju nakon porođaja?
- bejbi bluz, razvije ga oko 50% porodilja, javlja se oko 3,4og dana nakon porođaja, odlikuje se anksioznošću, padom raspoloženja, iritabilnošću, preteranim reakcijama; međutim 10ak dana nakon porođaja prolazi,
- depresija, pogađa 10 do 15 zena na 100, traje duže od 2 nedelje, i tokom nje se razvijaju simptomi depresije: duboka tuga, zabrinutost, manjak energije, preplavljenost, teškoće u povezivanju sa bebom,
- postporođajni OKP: odlikuje ga prisustvo neželjenih misli i slika, npr u kojima porodilja povređuje dete, međutim ona je svesna problema i neće to uraditi,iako same misli i slike izazivaju ogroman stres
Šta uzrokuje postporođajnu psihozu?
Uočeno je da se postporođajna psihoza češće javlja kod osoba koje su imale neprijatna iskustva odrastanja i življenja, kod žena koje su kao deca bile zanemarivane, zlostavljane, rasle u siromaštvu, gde su roditelji razvedeni, roditelj preminuo..U odraslom dobu događaji poput teškog razvoda, konfliktnih odnosa sa supružnikom, smrti bliske osobe, teškoće sa zaposlenjem, su činioci koji olakšavaju razvoj PP..Nedostatak sna, hormonalne promene, odsustvo socijalne podrške, su takođe faktori rizika.
Šta možete da uradite ukoliko se Vama bliska osoba suočava sa postporođajnom psihozom?
- možda najznačajnije u okviru pristupa druge osobe je da ne osuđuje stanje žene sa PP
- kod pacijentkinja su anksioznost i paranoja česti, čime i njihova uznemirenost, pa je jako važno ostati miran i pribran
- bitno je da majka sa PP ne ostaje sama sa detetom
Kakve su prognoze?
Zapravo,ukoliko se majka javi sa pojavom simptoma,prognoze su jako dobre, tj u narevdnih nekoliko nedelja se stabilizuje sa odgovarajućom terapijom. Najveći problem nije sam tretman, već to što se majke i njihovo okruženje ne javljaju za pomoć.
Ukoliko ste ranije već imali psihičke tegobe, a planirate da ostanete trudni, trebalo bi da sa psihijatrom napravite plan prolaska kroz trudnoću. Takođe, ukoliko ste neplanirano osttali trudni, a lečili ste se ili se lečite još uvek, od ključne je važnosti javiti se psihijatru. Sa bliskim ljudima bi trebalo da napravite plan brige za novorođenče kada se porodite, da obezbedite sebi podršku i što je manje moguće stresa.
Žene koje su uspešno prošle kroz PP, neretko razviju osećanje krivice jer nisu mogle da se staraju o detetu, da uspostave konekciju, ili su pak imale misli o nauditi detetu, možda i pokušaje. Bitno je da im se pomogne da razviju saosećanje prema sebi i stanju u kome su imale netačnu sliku realnosti, i da shvate da propušteni period neće ostaviti dramatične posledice ukoliko budu počele da izgrađuju odnos sa detetom, umesto, ili bolje rečeno, uprkos osećanju krivice.
Iako je PP veoma ozbiljno i, po mogućim posledicama, veoma opasno stanje, ono jako lepo reaguje na pravovremeni i adekvatan tretman. Zato ne pokušavajte sami, već prepustite stručnim licima da Vam pomognu u prolaženju kroz ovaj, i uobičajeno težak, a ne i bolešću obeležen, period. Zarad Vas, Vašeg deteta/dece, ljudi do kojih Vam je, i ljudi kojima je do Vas stalo.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor naslovne slike: Alice Milewski, Pexels
izvor slike u tekstu: FreeFunArt, Pixabay