Fascija je donedavno bila zanemarivana kao opna koja oblaže i čuva organe, i koju je potrebno uklnoniti pri operaciji zarad pristupa organima. Međutim, ispostavilo se da je ona mnogo važnija. Fascija je elastična mreža vezivnog tkiva koja obavija svaki mišić, kost, nerv i organe u našem organizmu.
Od čega je fascija građena? 
Fascija je vlaknasto vezivno tkivo, u čiji sastav pretežno ulaze kolagen, elastična vlakna, i tečnošću bogata vanćelijska mreža.
- kolagen je protein koji daje čvrstinu i strukturu, što omogućava tkivu da amortizuje silu koju trpi
- elastična vlakna su rastegljivi proteini koji omogućavaju da se nakon kretanja naša tkiva vrate u prvobitan oblik
- vanćelijska mreža je gelasta i sastoji se od vode, supstance nalik hijaluronu i susptance koje uljuljkava tkivo i omogućavaju glatko klizanje
Fascija sadrži milione nervnih završetaka, među kojima su posebno važni mehanoreceptori, koji reaguju na mehanički pritisak, istezanje, lagani pokret, brzi pokret, vibraciju, promene pritiska, tenziju; učestvuju u mišićnim kontrakcijama , kao i receptori koji učestvuju u doživljaju bola.
Smatra se najbogatijim i najvećim senzornim organom, ima više senzornih receptora od mišića, dok je u rangu sa kožom. Najinformativnija je za doživljaj sopstvenog tela.
Šta sve fascija omogućava?
- doživljal bola, očitavanje stanje organa
- registruje mehanički pritisak
- prilagođava tenziju i ublažava šok
- utiče na stav ,efikasnost, glatkoću kretanja, na mišićno-skeletnu koordinaciju, doživljaj tela u prostoru
- prilagođava, menja i oblikuje hormonalne (putem nje se transportuju i distribuiraju hormoni), prenose neurotransmiteri, autonomne (na stanje opuštenosti/napetosti na dubokom nivou) i na neurovaskularne procese (kroz nju prolaze krvni sudovi i nervi, što u opuštenom stanju omogućava da krv, kiseonik i nervni impulsi nesmetano i glatko teku, dok je situacija u napetom stanju obrnuta)
- odgovara na emocionalni stres
- signalizira mozgu o bezbednosti/opasnosti
Na ovaj način fascija je svojevrsna kaseta na koju su trajno nasnimljensa naša fizička i emocionalna iskustva.
Naše telo uvek komunicira, tj uvek pokušava nešto da nam kaže, a fascija je jedan od najosetljivijih i najznačajnijih glasnika.
Kako fascija reaguje na stres?
Fascija je, kako smo rekli, elastična. Ona se u stresu ponaša kao sunđer pod pritiskom.
- Fascija se povezuje sa sistemom „bori se, ili beži“. Ona je puna nervnih završetaka, te svaka napetost u njoj šalje signal mozgu o opasnosti, u kojoj se, kako smo govorili u prethodnim člancima, aktivira autonomni nervni sistem, tj njegov simpatikus, što dovodi do sužavanja krvnih sudova i tkivne ukočenosti..
- Fascija u svom sastavu ima puno tečnosti i, u opuštenom stanju omogućava da mišići, kosti i organi glatko klize jedni preko drugih, otkuda neometano kretanje; međutim, u stanju bilo fizičkog, bilo psihičkog stresa, tečnost postaje gušća i lepljivija, tkivo slepljenije, a pokreti ukočeniji..
- Fascija ima u svom sastavu ćelije koje se mogu shvatiti kao svojevrsni mini-mišići i koje se, u slučaju stresa, slično mišićima, stežu, ali mnogo sporije i na duže staze, otuda onaj osećaj grča dugo pošto je stres prošao..
- Fascija, kao i drugi organi u našem organizmu, loše reaguje na hroničan stres, tj od gipke gimnastičarke postaje kruta, poput oklopa, vršeći pritisak na okolne strukture i generišući hroničan bol..
- To kočenje fascije ometa jasnoću signala koji dopiru do mozga, a tiču se prepoznavanja i tumačenja signala koji dolaze iz našeg tela, tj od unutra..
Fascija je kao globalna mreža za raspodelu i raznošenje tenzije, fizičke manifestacije osećanja i afektivnog stava. To će reći da ona prenosi signale iz unutrašnjosti organizma, o pritiscima kojima je telo spolja izloženo, o bolu, o telu u prostoru. Ukočen vrat, tenzija u donjem delu leđa, tenzione glavobolje, hroničan bol, su samo neka od stanja koja se jako vezuju sa poremećenim stanjem fascije. Ona je svojevrsna elastična arhitektura kroz kroz koju se prenosi tačna reprezentacija zbivanja u telu. Zato je ona, od opne koja obavija našu unutrašnjost, dobila, ili bolje rečeno, sve više dobija zasluženi status. Nije zvezda, ali je nužna arhitektura i komunikacioni sistem, nenametljiv operativac koji omogućava rad svima ostalima.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor naslovne slike: Pexels
izvor slike u tekstu: Barroa Artworks, Pixabay