Kada smo srećni, ushićeni, tužni, pod stresom, grlimo se. Grlimo članove porodice, prijatelje, partnere, njime se izražava prijateljstvo, naklonost, simpatija, privrženost. Po parametru grljenja ljude možemo grubo podeliti u tri grupe:one koji vole da se grle i isto često upražnjavaju; one koji se tu i tamo grle i one koji izbegavaju telesni kontakt, te se i grle vrlo retko. Ispostavilo se da su oni koji se grle često srećniji i zadovoljniji životom.
Jedno od objašnjenja blagotvornosti zagrljaja je evoluciono. Ono kaže da je ljudima, u doba borbi sa životinjama oko njih, bilo potrebno da znaju kome se može verovati,a kome ne, ko je izvor sigurnosti, a ko ne, što je kontakt kao zagrljaj dobro selektovao. Danas živimo u fizički bezbednijem svetu u svetlu malopre opisanog, ali emocionalna opasnost, okinuta svakodnevnim stresom, svugde vreba. Naš mozak ne tretira emocionalnu išta drugačije nego fizičku opasnost. Zato zagrljaj ne gubi na značaju.
Kako zagrljaj deluje?
Zagrljaj svoje blagotvorno dejstvo na zdravlje ostvaruje putem oksitocina i endorfina.
Oksitocin je još poznat kao hormon ljubavi. Kod žena se pojačano luči u periodu trudnoće, potom dojenja i staranja o bebi.
Endorfini su prirodni opijati, smanjuju doživljaj stresa i bola, a njihovo pojačano lučenje vodi osećanju sreće, i do euforije. Endorfini su čak 30 puta jačeg dejstva od morfina.
Na šta sve zagrljaj pozitivno utiče?
- redukuje doživljaj stresa, naime zagrljaj našem sistemu bori se ili beži šalje signal da smo bezbedni, čime se smanjuje lučenje stres hormona poput kortizola koje ovaj sistem podstiče
- pozitivno utiče na naš kardiovaskularni sistem, smanjući broj otkucaja i snižavajući krvni pritisak, a istraživanja govore da to čini posredstvom lučenja oksitocina
- poboljšava imuni sistem, naime u jednom istraživanju ispitanici su izlagani virusu gripa, pa su podeljeni u dve grupe, jedna u kojoj su ispitanike grlili njihovi partneri i druga u kojoj nisu; ispostavilo se da su ispitanici koji su bili grljeni manje podlegali virusu, a ako i jesu,simptomi su bili blaži i kraće su trajali
- poboljšava spavanje, tj lučenjem oksitocina redukuje se doživlja stresa i anksioznosti, kao što nam i zagrljaj šalje signal da smo bezbedni u socijalnim odnosima, te je na repertoaru manje anksioznih misli koje bi ometala spavanje
- smanjuje doživlaj bola, u jednom istraživanju ispitanici oboleli od kancera koji su često grljeni doživljavali su manje postoperativnog bola i manje konzumirali analgetičku terapiju
- povećava empatiju prema samom sebi, smanjujući lučenje stres hormona i agresivan stav prema sebi, a podstičući više nežnosti i brižnosti prema samom sebi
Koje su negativne posledice nedovoljnog ili izostanka grljenja?
- doživljaj ….
- usamljenosti
- anksioznosti
- stresa
- depresije
- aleksitimija (teškoća u doživljavanju, prepoznavanju i imenovanju emocija)
- problemi sa vezivanjem u međuljudskim odnosima
- pojačan doživljaj bola
- nesanica
- razvoj poremećaja ličnosti
Šta je dobra vest?
Ne samo zagrljaj sa ljudskim bićem može da ostvari blagotvorne efekte. Naprotiv, grljenje kućnog ljubimca,pa i neživih stvari, poput igračaka, to može. Čak i nešto što Vam se može učiniti bleskastim, a to je grljenje samog sebe. Da, dobro ste pročitali. Izgleda da grljenje samog sebe zbuni mozak tako da se signali o njemu preklapaju sa signalima koji šalju informaciju o stresu.
Zato, grlite se, jedni sa drugima, ljubimce, igračke, sebe same. Moć kontakta prevazilazi sve druge načine utehe i umirenja, ušuškava nas i pruža osećaj da smo bezbedni.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com