Slomljeno srce nije samo metafora, do njega zaista može doći, u pravom medicinskom smislu.
Karakteriše se kao prolazno stanje srca okinuto tugom ili strahom.
Naziv je dobio po japanskom imenu za zamku za hobotnice, zato što srce pogođeno ovim stanjem poprima njen oblik (uzak grlić i široko, okruglo dno). Naziva se još i stresom indukovana kardiomiopatija , kao i ošamućeni miokard.
Prvi put je opisan 1990. Izdvojio ga je dr Hikaru Sato još 1983, primetivši da se srčani mišić deformiše kao gorepomenuta zamka, ali je u medicinskim udžbenicima dobio mesto 1990.
Šta je Takocubo sindrom?
Takocubo sindrom je prolazna balonizacija vrha leve srčane komore (glavna srčana pumpa) koja se onda odlikuje smanjenom pokretljivošću, i jako izražena pokretljivost baze srca, a koje nastaju usled intenzivnog fizičkog ili emocionalnog stresa.
U literaturi se beleže i obratni slučajevi gde dolazi do balonizacije baze, ili desne komore, ili pak obe komore.
Da li je Takocubo isto što i infarkt srca?
Po simptomima on jako podseća na infarkt, tj manifestuje se kao:
- pritisak, težina u grudima
- bol u grudima
- teškoće sa disanjem
- povišeni srčani enzimi
- promenjen EKG zapis
- oslabljena srčana funkcija, ….
mogu se javiti i: mučnina, povraćanje, jako i ubrzano lupanje srca, preskakanje srca, gubitak svesti, ali…
Takocubo je prolazno stanje, gde u roku od nedelju dana do 8 nedelja dolazi do vraćanja srčane funkcije u 95 % slučajeva. Dakle, nema blokade krvnih sudova, niti umiranja dela srčanog mišića.
Takođe, istraživanja pokazuju da pacijenti sa ovim sindromom imaju manji broj riziko faktora za koronarne bolesti.
Kolika je smrtnost u Takocubo sindromu?
Smrtnost u ovom sindromu je između 1 i 6,5%; kod muškaraca znatno veća, oko 11,2 %, dok je kod žena oko 5,5%. Međutim, sam sindrom mnogo češće pogađa žene, u 80 i nešto % slučajeva i to žene u dobu postmenopauze (58-75 godina). Izuzetak je Japan, gde je češće dijagnostikovan kod muškaraca.
Šta su komplikacije Takocuboa?
Usled pojačane pokretljivosti baze srca, leva komora ne može dovoljno efikasno da ispumpa krv napolje, gde dolazi do nagomilavanja krvi i mogućnosti stvaranja krvnog ugruška,tj tromba. Ukoliko dospe do mozga, može da izazove moždani udar.
Može doći do kardiogenog šoka, gde srce ne pumpa dovoljno krvi i kiseonika do vitalnih organa, te ćelije odumiru; do srčane slabosti, gde srce ne pumpa dovoljno krvi, ali organizam još može da funkcioniše (kardiogeni šok je verzija slabosti koja je životno ugrožavajuća); atrijalne fibrilacije, nepravilnog rada srca u vidu aritmija i, u komplikacijama, do moždanog udara; do srčanog zastoja, gde srce naglo i iznenada prestaje da kuca, komore se ne kontrahuju, već samo trepere; do plućnog edema, tj nagomilavanja vode u alveolama, do otežane razmene kiseonika i otežanog disanja.
Kako dolazi do Takocubo sindroma?
Tačan uzrok ovog sindroma nije poznat. Smatra se da „poplava“ stres hormona (adrenalin, noradrenalin, dopamin) na neki način „ošamuti“ srce (hiperaktivacija simpatičkog nervnog sistema) i dovede do slabljenja srčanog mišića. Vrh leve srčane komore, u kome se dešava balonizacija, više je inervisan simpatikusom od ostatka srca, čime se i objašnjava njegova disfunkcija u Takocubou.
Šta su okidači?
- gubitak bliske osobe
- finansijski krah
- dijagnoza teške bolesti
- ozbiljna akutna stanja, poput šloga
- nasilje u porodici
- konfliktni odnosi
- burne svađe
- socijalna izolacija
- operacija
- povreda glave
- javni nastup
- prirodne katastrofe
- utapanje
- euforija
- zloupotreba stimulativnih droga
- apstinencija
Hronična anksioznost i depresija su takođe stanja kod kojih se Takocubo javlja češće, sa posebnim naglaskom na anksioznosti . U nekim istraživanjima pokazalo se da osobe sklone pasivnoj agresiji, kritikujuće, zahtevne, te sa hipohondrijskim karakteristikama, imaju veći rizik za Takocubo. Ambiciozne, rigidne, senzitivne, nestrpljive, u distresu, sklone negativnom i nezdravom afektu, sa lošijim sposobnostima nošenja sa emocijama .
Ono što možete uraditi, ukoliko Vam drugi ukazuju na ovakve karakteristike ili pak sami uočavate, ili ste često pod tenzijom i stresom, da se javite psihoterapeutu kako biste učili da se na efikasniji način borite sa emocijama i stresom.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor naslovne slike: Freepik
izvor slike u tekstu: Freepik