Trauma je bilo koji negativan događaj ili iskustvo koje negativno utiče na sposobnost osobe da se nosi sa njim i adekvatno funkcioniše, tj koji prevazilazi kapacitete osobe da se izbori sa njim. Predstavlja pretnju za bezbednost osobe (fizičku, psihološku ili obe) i sam traumatski događaj može ugroziti i sam život te ili neke druge osobe.
Trauma može naneti bilo fizičku, bilo psihološku štetu, bilo obe.
Šta su traumatska iskustva?
Navešćemo neke od događaja koji se mogu doživeti kao trauma:
- razvod
- gubitak posla
- smrt voljene osobe
- zlostavljanje, bilo fizičko, bilo psihološko
- napuštanje od strane roditelja
- fizička povreda
- silovanje
- ozbiljne bolesti
- svedočenje saobraćajnoj nesreći, kriminalnom činu, nečijoj povredi, smrti
- učešće u saobraćajnoj nesreći
- terorizam
- prirodne katastrofe ….
Neke traume su dugog trajanja, poput suočavanja sa dugogodišnjim nasiljem ili hroničnom bolešću, neke, poput prirodnih katastrofa , dese se jednom u životu..
Koji su simptomi traume?
Dijagnoza postraumatskog stresnog poremećaja se ne postavlja do 30 dana nakon preživljenog stresa, baš zato što su mnogi simptomi normalna reakcija na visokostresno iskustvo koje smo prošli.
Da bismo neko iskustvo okvalifikovali kao traumatsko, treba da ispuni sledeće kriterijume, tj kod osobe se javljaju:
- neželjene misli i slike na proživljeno iskustvo, u vidu flešbekova, često kao reakcija na neki okidač koji asocira na traumu (neka osoba ili mesto)
- ekstremna opreznost, stalno osmatranje okoline u potrazi za mogućim izvorima opasnosti, kao da mozak nastoji da nas drži u stanju pripravnosti na ma kakvu potencijalnu pretnju
- visoka pobuđenost, osećaj „na ivici“, „nervi napeti do pucanja“
- gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima se prethodno uživalo, manjak energije, voljr, te osećanje „otuđenosti“ u odnosu na druge, čak i bliske ljude
- snižena koncentracija
- pojačana razdražljivost, „kratak fitilj“, reakcija potpuno dispropocionalna okidaču (na bezazlen povod eksplozivna reakcija)
- izbegavanje misli i osećanja koja su vezana za traumatsko iskustvo
- primenjivanje nezdravih obrazaca ponašanja kako bi se pobeglo od pomenutih misli i osećanja, poput alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci
U traumi se aktivira uobičajen stres mehanizam reakcije „bori se, beži ili zaledi“, što će reći da se smanjuje aktivnost delova mozga koji su zaduženi za kritičko mišljenje. Nekada se u vraćanju flešbekova osoba ponaša kao da ponovo proživljava traumatsko iskustvo, postupajući nekritično, nesvesna da realna opasnost više ne postoji.
Kakve su posledice traumatskog iskustva?
Kakve će biti posledice prođenog iskustva, zavisi od nekoliko faktora:
- broja i trajanja negativnih iskustava (gde možemo govoriti o akutnoj i hroničnoj traumi, gde kao primer izolovane, akutne traume možemo navesti saobraćajna nezgodu, dok bi recimo hronična trauma bila izloženost konstantnom, višegodišnjem zlostavljanju)
- da li povredu osobe procenjuju nenamernom ili namernom nanetom ( drugačije se interpretiraju prirodne katastrofe, saobraćajne nezgode, bolesti nego silovanje ili drugi kriminalni činovi)
- da li traumu procenjuju nasumičnom (postavlja se pitanje „Zašto baš ja?“)
Šta možete učiniti?
- Ne izolujte se, podelite sa sebi bliskom osobom kako se osećate
- Pronađite načine da se opustite (abdominalno disanje, tehnike relaksacije, meditacija, joga)
- Uravnotežite ishranu, spavajte dovoljno, vežbajte
- Ne odustajte od svojih svakodnevnih aktivnosti, uprkos tome što Vam se ne rade
- Ako se Vaš prijatelj/bliska osoba suočava sa traumom, nemojte osuđivati, nastojte da saslušate i razumete kroz šta osoba prolazi
- Obratite se psihologu/psihoterapeutu, sa kojim ćete na strukturisan način raditi na svojim bolnim osećanjima, proganjajućim mislima i slikama, i disfunkcionalnim ponašanjima
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com