Kada govorimo o izloženosti deteta stresu, mi zapravo govorimo o 3 glavne vrste stresa: pozitivnom, tolerabilnom i toksičnom stresu.
Pozitivan je stres kratkog trajanja, sa podizanjem fizioloških reakcija karakterističnih za reakciju bori se ili beži, tj kratkotrajni ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, navala glukoze u krvi.,, Recimo, detetu se ne dozvoljava da kupi određenu igračku, kada prima prvu vakcinu, ili prvi dan u školi…
Tolerabilan stres je dužeg trajanja od pozitivnog, ali svejedno privremen, međutim intenzivan.Odnosi se recimo na značajne događaje poput gubitka voljene osobe, razvoda roditelja, veće telesne povrede..
Pozitivan i tolerabilan stres podrazumevaju prisustvo odrasle, podržavajuće osobe/a, koja na topao i učestvujuć način pomaže detetu da prođe tešku situaciju.
O toksičnom stresu govorimo kada je dete prolongirano i snažno izloženo ozbiljnoj traumi, poput zlostavljanja, zanemarivanja, nasilju između roditelja…On dovodi do učestale aktivacije sistema bori se ili beži i time do ogromnih posledica, što po fizičko, što po psihičko zdravlje.
U toksičnom stresu podržavajuća i empatična odrasla osoba izostaje, kreirajući umesto mira i stabilnosti nered i haos.
Da li je stres koristan?
Stres je inače koristan jer nas vodi nošenju sa opasnošću, suočava nas sa frustracijom, traži iznalaženja načina da se borimo sa njime i uči nas prilagođavanju na to kakav život zaista jeste.
Međutim, ukoliko je stres konstantno prisutan, na biološkom nivou on dovodi do promena koje kroz vreme mogu dovesti do:
- kardiovaskularnih bolesti
- dijabetesa tipa 2
- hronične opstruktivne bolesti pluća
- bolesti jetre
- kancera
- autoimunih bolesti
- zaostajanja u rastu
- zaostajanja u kognitivnom razvoju
- smanjenog volumena mozga
- manjka entuzijazma
- manjka poverenja
- manjka asertivnosti
- gubitka samopouzdanja
- depresije
- anksioznosti
- zloupotrebe supstanci
- poremećaja ishrane
- gojaznosti
- rizičnih ponašanja, prevremenih trudnoća, abortusa
- problema sa pažnjom
- problema sa memorijom, učenjem
- problema sa čitanjem, pisanjem
- problema sa donošenjem odluka
- problema sa emocionalnom regulacijom
- rane smrti
Šta je potrebno da bi se dete formiralo kao psihički i fizički zdrava jedinka?
Efekat stresa na dete, između ostalog, zavisi od toga koliko dugo je stres bio/je prisutan u životu deteta, da li se taj stres mogao kontrolisati, kakve su veze deteta sa strateljem, ima li ono stabilnu sredinu u kojoj raste. Kvalitetna interakcija roditelj/staratelj- dete i dinamična razmena na ovoj relaciji oblikuje naš mozak, pogotovo u periodu ranog razvoja, i možemo da kažemo da ono što se tada poseje u osetljive komunikacijske puteve u mozgu, to će se i žnjeti kasnije. Ovim se ne prenebregava značaj genetske komponente, ali se ističe važnost zdrave sredine za oblikovanje zdrave unutrašnje sredine u detetu, bilo somatske, bilo psihičke. Sredina ima moć da oblikuje ispoljavanje gena. Ako je odgovor odraslih u ključnim godinama razvoja nepouzdan, neodgovarajući ili naprosto izostaje, gubi se ključni faktor od značaja za formiranje sidra u unutrašnjem svetu.
Kako toksičan stres ostvaruje svoj efekat na organizam i do čega dovodi?
- putem kortizola- kortizol je čuveni stres hormon koji se luči u situacijama opasnosti, bilo realne, bilo od osobe doživljene kao opasnost i svrha mu je da podigne nivo budnosti organizma kako bismo se suočili sa pretnjom- povisuje krvni pritisak, nivo šećera u krvi, pauzira tada manje bitne funkcije, poput varenja, kako bi važnije funkcije dobile prioritet, fino modulira imuni odgovor kako bi se smanjila preterana reakcija tokom stresa. U normalnim uslovima, kortizol smanjuje upalu. Međutim, u situacijama prolongiranog i hroničnog stresa, dolazi do hronične upale i oštećenja tkiva. Ono što bi u situacijama „normalnog“ stresa radio zaštitnički za nas, u situacijama hroničnog, traumatskog stresa počinje da radi obrnuto. Recimo, kako kortizol reguliše nivo šećera u krvi u situacijama akutne opasnosti, hronično lučenje kortizola vodi hronično povišenoj glukozi, čime se smanjuje senzitivnost insulina, kreira insulinska rezistencija, a sa njome i rizik za dijabetes tipa 2..
- putem simpatičkog nervnog sistema- simpatikus je deo autonomnog nervnog sistema koji „diže“ reakciju organizma u situacijama akutnog stresa kako bismo se sa istim izborili, međutim, u hroničnom stresu simpatikus ostaje zaglavljen u stalnoj aktivaciji, npr u slučaju kardiovaskularnog sistema, povišeni krvni pritisak i otkucaji koje diže simpatikus, oštećuju unutrašnji sloj ćelija koji oblaže krvne sudove, i tako kroz vreme dolazi do hronično visokog krvnog pritiska, infarkta; u mozgu šloga..
- imuni sistem postaje manje efikasan u uništavanju abnormalnih ćelija, dolazi do nekontrolisane deobe ćelija, hronična upala o kojoj je malopre bilo reči vodi oštećenju DNK, između ostalog do skraćivanja zaštitnih struktura na krajevima hromozoma, čime ćelije brže staje i postaju nestabilnije i podložnije negativnim promenama; ti krajevi ćelija su istovremeno i kao plastične obloge, završeci pertli, deluju zaštitnički, ali mogu biti i fitilji bombi u slučaju hroničnog stresa, čime se, pored drugog, objašnjava nastanak kancera,… i
- dolazi do preaktivnog, prečestog imunog odgovora i njegovog „brkanja“ sopstvenih i stranih ćelija, kada imuni sistem počinje da napada sopstvene ćelije, kako dolazi do autoimunih bolesti
Podizanje svesti o značaju ranog razvoja, ne samo pravilnog fizičkog, već i zdravog fizičkog, je od ključnog značaja za podizanje zdravog deteta. Pomoć stručnog lica onda kada se ne snalazite sami. Najgori odabir je ostajanje u kandžama sopstvenih nezrelosti, nedovršenosti, generacijskog prenošenja nezdravih obrazaca…
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor naslovne slike: Couleur,Pixabay
izvor slike u tekstu: PublicDomainPictures, Pixabay