Šta je vulnerabilnost?
Vulnerabilnost se odnosi na stanje emocionalne izloženosti u kojoj postoji određeni rizik da budemo povređeni, odbijeni, odbačeni. Podrazumeva volju da preuzmemo taj rizik bivajući otvoreni, ali istovremeno i spremni da iskusimo ljubav i autentično tople i bliske odnose. 
Zašto se ljudi plaše vulnerabilnosti?
Vulnerabilnosti se zapravo mnogi ljudi plaše baš zbog toga što ona sa sobom nosi gorepomenute rizike. Sa njome su izloženi najintimniji i najranjiviji delovi nas.
Kada nastaje strah od vulnerabilnosti?
Deca su po prirodi otvorena i slobodna u komunikaciji sa drugima, iskrena, bez prepoznavanja potrebe za skrivanjem. Međutim, kako rastu, shvataju da svet nije tako lepo mesto i da je pun bolnih situacija. Kroz odrastanje, svako se štiti na svoj način. Nekada su te odbrane optimalne, tj čovek pravi meru u izloženosti i skrivanju, ali nekada one postaju ekscesivne, kada se čovek povuče iz i izbegne bliske odnose kako bi se zaštitio, što postaje njegov obrazac ponašanja.
Zašto je vulnerabilnost važna?
Spremnost na vulnerabilnost se može smatrati hrabrošću. Nije lako ogoliti sebe pred drugim ljudskim bićem, sa svime onim što jesmo. Ona nam daje prostor da:
- ojačamo sebe, naime kada se izložimo teškim životnim situacijama gde se osećamo ranjivim, to pojačava naše samopouzdanje i veru da možemo da izađemo na kraj sa životnim izazovima
- gradi jače međuljudske odnose, produbljuje istinsku intimnost u tim odnosima sa spremnošću da pokažemo istinske sebe
- vodi samoprihvatanju, otvorenosti u istraživanju sebe i prihvatanju različitih delova sebe kao dela jedne integralne celine
Koje su posledice izbegavanja vulnerabilnosti?
Sa izlaganjem sebe, raste i mogućnost povređivanja, ali i mogućnost za uživanjem u autentičnim, toplim i međuljudskim odnosima, da budemo voljeni i da volimo. Gradeći zidove oko sebe, mi formiramo tvrđavu u koju se možemo povući u kriznim situacijama, ali prečesto povlačenje u nju vodi riziku da izgubimo život, tj onaj njegov najlepši deo, sa punom emocionalnom razmenom. Naposletku, osećamo se usamljeno i izolovano. Ljudi koji se boje sopstvene vulnerabilnosti neretko se zatrpavaju drugim aktivnostima, ne bi li pobegli od nerešenih strahova, ili pak pobegnu na prve znake da odnos postaje dublji, ili vuku ka sebi i potom odguruju osobu kada odnos postaje intimniji, vraćajući je ponovo sebi kada ponovo uspostave bezbednu distancu.
Kako dopustiti sebi da budemo vulnerabilni?
U prošlosti smo sigurno bili povređivani i logično je da želimo da smanjimo rizik da se to ponovo desi. Međutim, smanjiti rizik i nastojati da se osiguramo da se to ponovo ne desi, dve su potpuno različite stvari.
- naučite se da volite sebe, sa svojim vrlinama i manama, nesavršenostima, propustima, sumnjama, različitostima
- ne sežite perfekcionizmu, on se ne može postići
- ne sudite sebi strožije nego drugima, ako za druge gajite razumevanje i praštanje, zašto biste drugačije postupali prema sebi samima?
- oprostite sebi, izvinite se onome prema kome osećate da ste se ogrešili i nastavite dalje
- dozvolite sebi greške i učenje iz njih
- nemojte neprestano i po svaku cenu udovoljavati željama drugih, budite Vi
- ne dokazujte drugima svoju vrednost, ne uslovljavajte prihvatanje sebe od strane njih oim što imate da im date
Ukoliko nalazite da Vam je teško da volite sebe, razumete i prihvatate sebe, obratite se za stručnu pomoć. Psihoterapeut će Vam pomoći da vulnerabilnost prestanete da doživljavate kao slabost i uposlite je kao svoju najveću snagu u međuljudskim odnosima.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com