Procejuje se da od depresije pati oko 5 % populacije odraslih, posle grupe anksioznih poremećaja, najučestalija je među mentalnim problemima. Između muškaraca i žena postoje razlike u različitim aspektima depresije: slike, učestalosti javljanja, obraćanja za pomoć, itsl…
Kod kog pola je depresija učestalija?
Učestalost se određuje prema broju dijagnostikovanih slučajeva, a koji pokazuje da se depresija 1,5-3 puta češće javlja kod žena. Međutim, kako se muškarci ređe obraćaju za pomoć, postavlja se pitanje koliko je ova slika odraz objektivnog stanja stvari.
Kod žena se češće u kliničkoj slici javlja: 
- osećanje krivice
- beznadežnosti
- bezvrednosti
- manjak ili gubitak zadovoljstva u pređašnje uživajućim aktivnostima
- promene raspoloženja
- samokriticizam
- smanjen doživljaj kontrole nad situacijom
- opšta fizička slabost
- iscpljenost
- glavobolje
- smanjen apetit
- plačljivost bez očiglednog povoda
- suicidalni pokušaji
- češća je sezonska depresija, kao i…
- hipersomnija i pojačan apetit
U kliničkoj slici muškaraca češči je:
- bes
- razdražljivost
- uznemirenost/nemir
- problemi sa koncentracijom
- pojačano zaboravljanje
- galopirajuće misli
- OKP simptomi
- rizična ponašanja (promiskuitet, nasilnička vožnja, zloupotreba supstanci, alkohola, lekova)
- bežanje u ekscesivne sportske aktivnosti
- češće realizovan suicid
- problemi sa varenjem
- stezanje u grudima
- srčane palpitacije
- niži nivo testosterona
- erektilna disfunkcija
- spremniji su da se požale na fizičke aspekte depresije, nego na emocionalni pad
Šta uslovljava muško-ženske razlike u depresiji?
Prvenstveno možemo govoriti o razlikama na biološkom nivou. Žene promenljivi nivo hormona, izraženiji tokom menstruacije, trudnoće, porođaja, menopauze, a uslovljen i upotrebom kontraceptivnih sredstava, čini ih podložnijim depresiji. Žene su sklonije ruminacijama i refleksiji. Kod njih je doživljaj sposobnosti vladanja situacijom, sposobnosti da se izbore sa problemom, smanjen. Razlike uslovljavaju i globalna očekivanja od muškaraca i žena. Zahtevanje od muškaraca da budu u ulozi čvrste, stamene osobe, stuba porodice, ne toleriše „mekoću“ i emocionalne probleme poput depresije. Zato je grublja slika, poput gore opisane, više u skladu sa stereotipnim ulogama.
Zašto muškarci šešće počine samoubistvo?
Gorepomenuta očekivanja od muškaraca čine da se oni često identifikuju sa nametnutom im ulogom i potiskuju mentalne probleme, a pogotovo depresiju, koja je, u skladu sa shvatanjima, „odraz nečije slabosti“. Žene su spremnije i otvorenije u komuniciranju mentalnih problema, dok će muškarci, baš zbog stigme koja okružuje muškarca sa psihičkim problemima, ćutati i bolovati u sebi i sa sobom. Kada nagomilana patnja dostigne određene granice, što je opet individualno, oni se odlučuju za drastične mere. Muškarci takođe češće biraju kao sredstvo izvršenja suicida, „momentalno letalna“ oruđa, poput pištolja, dok će se žene pre odlučiti za manje letalne opcije, poput trovanja lekovima.
Kako pomoći muškoj osobi ukoliko posumnjamo da je u depresiji?
- Započnite razgovor, otvorite priču pitanjem: „Kako si?“, „Kako ide?“
- Pokažite da ste tu za njih, spremni da slušate, ne „popujete“
- Ukažite na to da je ok otići kod stručnog lica, kao što to činimo kada se razbolimo od bilo koje fizičke bolesti, ili doživljavamo bilo koje stanje
- Objasnite da je depresija ozbiljno stanje i da verovatno neće biti ništa bolje samo od sebe, ali da je, pored toga, i čest psihički problem
- Idite zajedno sa Vama bliskom muškom osobom na prvi pregled, ukoliko im to prija
Svi mi želimo da se osetimo prihvaćenim i da nas razumeju nama drage osobe. Stavite se u poziciju osobe koja prolazi kroz depresiju i probajte, pre nego osudite određeno ponašanje, da ga razumete. A razumevanje i prihvatanje su najsigurniji načini da pomognete nekome u psihološkoj boli. Kada Vaši napori ne pomažu, obratite se stručnom licu, ono će Vama ili Vama bliskoj osobi na strukturisan način pomoći da se borite sa depresijom.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com