Stručnjaci koji se bave mentalnim zdravljem mogu da deci ispod 18 godina dodele dijagnozu poremećaja ličnosti. Jedini izuzetak je antisocijalni poremećaj ličnosti, koja se dijagnoza pripisuje najranije sa 18 godina. Tema je ipak kontroverzna, budući da se promene raspoloženja, osećanja, mišljenja i ponašanja prirodno i razvojno javljaju u adolescenciji. Tek kada maladaptivni obrasci misli, osećanja i ponašanja postanu trajni i protežu se kroz sve segmente života, govorimo o poremećaju ličnosti kod dece.
Koji su simptomi graničnog poremećaja ličnosti?
- nestabilna slika o sebi
- nestabilnost emocija
- visoka reaktivnost
- impulsivnost
- intenzivni i nestabilni odnosi (kod dece teškoće u školi i sa vršnjacima)
- strah od napuštanja i frenetični napori da se izbegne isto
- neprimeren, eksplozivan bes
- hronično osećanje praznine
- ekscesivan strah od biti sam
- prolazne epizode paranoje ili ozbiljne disocijacije
- mržnja prema samom sebi
- često menjanje pravca, bilo u mišljenju, bilo ponašanju
- samopovređujuća ponašanja
- suicidalne misli, namere i izveden suicid
Šta uzrokuje granični poremećaj ličnosti?
Odgovor je u kompleksnoj interakciji genetskih i sredinskih faktora. Istraživanja su pokazala da prisutnost poremećaja ličnosti kod roditelja, između njih i samog graničnog, povećava verovatnoću za razvoj graničnog poremećaja kod dece. Takođe, roditeljski poremećaji raspoloženja, kontrole impulsa, te zloupotrebe supstanci. Roditelji koji su preterano zaštitnički nastrojeni, koji su hiperkontrolišući, ali istovremeno imaju problem sa empatijom i emocionalno uskraćuju decu, minimiziraju dečija emocionalna iskustva. Disfunkcionalni odnosi između roditelja, česti konflikti, nasilje među njima, preopterećenost porodične atmosfere negativnim, nezdravim emocijama, loša kohezija među članovima porodice, izloženost zlostavljanju (psihičkom, fizičkom, seksualnom koje uključuje oba vida) i zanemarivanju, kritikovanju, nedostatak topline u roditeljskom pristupu, neprijateljstvo prema detetu, roditeljska ogorčenost, surovo kažnjavanje, fizičko i verbalno zlostavljanje. Među nabrojanim, majčinska karakteristike su se pokazale posebno značajnim prediktorom razvoja graničnog poremećaja (neprijateljstvo, ozlojeđenost, manjak topline, invalidiranje detetovih emocija), te nesloga majke i deteta. Roditelji neke granične dece navode da su oni i tokom prve godine života pokazivali osobenosti, u vidu veće plačljivosti, teškoće da se umire, iskuse zadovoljstvo, teškoće sa umirenjem nakon promene rutine, sa snom, a kasnije i u vidu veće zahtevnosti i traženja pažnje, osetljivosti na kritiku, lakšeg upadanja u bes, češćeg i dužeg upadanja u tugu, problema sa odvajanjem, kao i glavobolja, stomačnih tegoba, problema sa ishranom. Tu se sada dovodi u vezu i roditeljski pristup zahtevnijoj deci, koji, ako je neadekvata, pogoršava sliku i povećava mogućnost razvoja graničnog poremećaja.
Šta otežava dijagnozu?
- poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću
- bipolarni poremećaj
Kako se razlikuje ADHD i granični poremećaj?
Kod oba poremećaja nailazimo na impulsivnost i emocionalnu disregulaciju, i u generisanju oba poremećaja značajna su traumatska iskustva u detinjstvu. Međutim, kod ADHDa ovi simptomi su pre pokrenuti teškoćama u prekidu započetog odgovora, ili npr nedostatkom fokusa, dosadom, što će reći problemima sa pažnjom i egzekutivnim funkcijama kontrole,te nedovoljnom stimulacijom, dok su kod graničnog poremećaja reakcija na stvarno ili percipirano napuštanje i na bolna unutrašnja osećanja. U okviru ADHDa se ne javlja konfuzija oko identiteta.
Kako se razlikuje bipolarni poremećaj od graničnog?
Kod bipolarnog poremećaja, simptomi manije i depresije odudaraju od uobičajenog ponašanja osobe. Takođe, simptomi nastaju više postepeno, a epizode su dugotrajnije nego kod graničnog poremećaja. Nasuprot tome, kod graničnog poremećaja disfunkcionalni obrasci mišljenja, osećanja i ponašanja su hronični obrazac i protežu se kroz sve segmente života, osoba ih doživljava delom sebe, a emocionalni ispadi su nagli, burni i kraćeg trajanja.
Koje su posledice graničnog poremećaja po decu?
Kod dece granični poremećaj dovodi do teškoća sa kontrolom i razumevanjem emocija, što dalje dovodi do emocionalnih ispada. Emocionalna neuravnoteženost i njoj prateća ponašanja komplikuju odnose sa vršnjacima, ukućanima, što potom vodi osećanju nerazumevanja i izolovanosti od drugih ljudi. Impulsivnost može ometati koncentraciju, što se dalje negativno odražava na školski učinak, a nekonzistentan doživljaj sebe vodi niskom samopouzdanju, što može okinuti samopovređujuća ponašanja. Neprepoznat i neadekvatno tretiran granični poremećaj kod dece može da se prolongira u odraslo doba, što dalje komplikuje i narušava porodično, radno i socijalno funkcionisanje, do ozbiljne disfunkcionalnosti.
Zato je od ključne važnosti da se, ukoliko prepoznate goreopisane karakteristike kod svog deteta, što pre obratite za stručnu pomoć.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com