Šta je paraliza sna?
Svako ko je iskusio paralizu sna zna koliko je to neprijatno stanje. Javlja se neposredno nakon zaspivanja ili tik pred buđenje. Odlikuje ga paraliza celog tela i nesposobnost da govorimo, sa očuvanom sposobnošću disanja i budnošću i svešću onoga što nam se dešava. Halucinacije su čest pratilac, po nekim procenama javljaju se u oko 40% paraliza sna. Traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, obično 6-7 minuta.
Šta je REM faza spavanja?
Kako je paraliza sna povezana sa REM fazom spavanja, reći ćemo malo više o njoj. REM je skraćenica od brzog pokretanja očnih jabučica, karakterističnih za ovu fazu. REM je period izražene moždane aktivnosti i živih snova, koje naučnici koji se bave oblašću sna povezuju, između ostalog, sa ulogom emocionalne obrade iskustava. Tokom nje poraste krvni pritisak, povisi se puls, disanje je ubrzano. U toku REM faze dolazi do tzv.klonulosti, tj paralize mišića baš kako ne bismo odigravali dinamične snove i na taj način se povredili. REM zauzima 20-25% našeg ukupnog sna, pretežno se javlja u drugoj polovini noći.
Kako je paraliza sna povezana sa REMom?
Paraliza sna spada u tzv. parasomnije, ili poremećaje spavanja. Za razliku od REMa, koji se javlja u toku sna, paraliza sna se javlja na granici budnosti i REM faze, bilo pri ulasku ili izlasku iz nje, što će reći da dolazi do određenog poremećaja na granici budnost-REM. Zamislite povišen pritisak, otkucaje, ubrzano disanje, žive snove i paralizovano telo koje se budi. Kod osobe nastupa prestrašenost, pa čak i doživljaj nadolazeće smrti, a mentalne žive slike snova prelaze u halucinacije, često osoba koje će nam nauditi, ne vidimo im lice, u crnom, životinja ili čudovišta, koraka u sobi, čudnih zvukova, itsl…
Koji su simptomi paralize sna?
- nesposobnost pomeranja ma kog dela tela
- nemogućnost govora
- aktivno disanje i rad srca
- halucinacije, koje mogu biti: haluciiranje osoba u sobi, haluciniranje pritiska na grudi ili gušenja i haluciniranje letenja ili izmeštanja sebe izvan svog tela
- dan posle paralize sna obično je praćen velikim umorom i pospanošću
- obično ljudi koji je doživljavaju razvijaju jaku anksioznost u samom stanju i van njega, u strahu da zaspe i da se ona ne ponovi
Koliko je paraliza sna česta?
Procene su da paraliza sna zahvata oko 8% svetske populacije, međutim, ukoliko imate ili mentalni problem ili ste u školskom/studentskom dobu, udeo se povećava na trećinu. Paraliza sna se prvi put javlja u detinjstvu ili adolesceciji, češće u 2oim i 30im godinama. Može se desiti jednom ili više puta tokom života, kod nekih osoba se učestalije javlja u periodima stresa ili deprivacije sna.
Šta pokreće paralizu sna?
- deprivacija sna
- insomnia i drugi problemi sa spavanjem: neustaljen ritam spavanja i recimo narkolepsija (nekontrolisano padanje u san i u problem sa ostajanjem budnim i u budnom stanju) ili opstruktivna sleep apnea, lucidni i košmarni snovi, noćni grčevi
- psihički poremećaji, poput paničnih napada, anksioznosti, BAPa, PTSPja, depresije…
- upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci
- sklonost maštanju
- veća verovatnoća javljanja u porodicama čiji su članovi patili od paralize sna
- stres
Paraliza sna se različito doživljava u različitim kulturama, recimo u nekim kulturama kao poseta demona, duhova, veštica koje su maliciozne,u nekim kao dobar znak, poseta benevolentnih bića, dok ih i nekim drugim shvataju kao poremećaj funkcionisanja na nivou tela ili uma. Istraživanja pokazuju da što je veći strah od javljanja paralize sna i što je više osoba sklona očekivanjima paranormalnih pojava, i njena učestalost javljanja je veća.
Kako se tretira paraliza sna?
Paraliza sna koja je već započela ne može se prekinuti, međutim može se raditi na smanjenju učestalosti njenog javljanja. Osobu koja prolazi kroz paralizu sna možemo bezbedno da probudimo. Iako je u trenutku dešavanja zastrašujuće iskustvo, paraliza sna nije opasna. Međutim, ukoliko ste joj skloni, trebalo bi da se obratite psihoterapeutu, kako biste shvatili zašto se verovatno javila i raditi na pozadini problema.
Sami sebi možete pomoći kroz:
- tehnike disanja
- tehnike relaksacije i meditacije
- radu na higijeni sna (vođenju računa da spavate dovoljno, da ne menjate dan za noć, klonite se ekrana dva sata pre spavanja, ne jedete dva sata pred spavanje, spavate u zamračenoj, provetrenoj prostoriji)
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor slike u tekstu: Freepik
izvor naslovne slike: Freepik