Šta je autizam kod dece?
Ono što se nekada zvalo autizmom, Aspergerom, dečijim dezintegracionim poremećajem i nespecifikovanim razvojnim poremećajem, danas spada u poremećaje iz autističnog spektra. Spektar ukazuje na širok raspon i različitu ozbiljnost simptoma, različitost oštećenih sposobnosti, te izazova sa kojima se suočavaju deca sa dijagnozom autizma. Govoreći o samoj inteligenciji, ona kod autistične dece može biti prosečna ka visokoj, a može biti i ispodprosečna. Neka od autistične dece uče brzo i mogu biti posebno nadarena za neku oblast, dok je izraženiji problem sa komunikacijom i socijalnim prilagođavanjem.
Suštinske odlike autizma su: 
- problemi u socijalnoj komunikaciji i interakciji,
- neobični obrasci ponašanja, ponavljajući pokreti i preokupirajuća, sužena interesovanja
Simptomi autizma se ispoljavaju već tokom prve godine, tj deca se ne razvijaju očekivano, da bi između 1, 5 i 3 godine došlo do pada već usvojenih i/ili daljeg neusvajanja uzrasno očekivanih veština.
Na šta se odnosi poremećaj u socijalnoj komunikaciji?
- izbegavanje kontakta očima
- neodgovaranje na ime
- slabiju facijalnu ekspresiju
- čini se kao da ne čuju šta ste im rekli
- probleme u započinjanju i održavanju komunikacije
- ako i započinju, to je da iskažu sopstvenu potrebu
- nezainteresovanost za staratelje
- ne daju da budu maženi
- ne smeju se kada im se osmehujete
- povlačenju u svoje svetove
- uglavnom se igraju sami
- ne primećuju drugu decu, niti im se pridružuju u igri
- ne pevaju, igraju ili glume za roditelje
- manjku interesovanja u deljenju sa drugima ili učestvovanju u interaktivnim igrama, te igranju „kao da“
- ne pokazuju što im je zanimljivo drugim osobama
- ne angažuju druge u zajedničkim aktivnostima, doživljaju ih više instrumentalno
- u interakciji sa drugima su pasivni ili agresivni
- imaju teškoće u neverbalnoj komunikaciji (tumačenju izraza lica, pričanja drugim tonom, ritmom,razumevanju govora tela)
- gube sposobnost da govore reči kao ranije ili da ih uopšte govore
- čini se da ne razumeju jednostavne smernice i zahteve
- shvataju stvari bukvalno
- teško im je da iskažu osećanja
- postaju jako uznemireni ukoliko im se traži da urade nešto
Na šta se odnose obrasci ponašanja, ponavljajući pokreti i sužen krug interesovanja?
- imaju jaku potrebu za rutinom
- pokazuju neobičan način igranja sa predmetima, recimo fokusirajući se na deo objekta (ako je auto, npr na točkove, besomučno ih vrteći), a ne igrajući se sa samim autićem
- fokusiraju se intenzivno na određeni objekat, predmet ili aktivnost, isključujući sve ostalo (npr neprestano gledaju jedan te isti video ili govore isečak iz neke konverzacije)
- sprovode ponavljajuće pokrete, poput ljuljanja, mahanja rukama, ili se vrte ukrug
- upražjavaju aktivnosti kojima se mogu povrediti, recimo ujedanje sopstvenih ruku, udaranje glavom ilipak čupkanje kože
- pokazuju neobičnosti u hodanju, npr hodanje na prstima ili odbijanje da se obuju
- ili su nekoordinisani i trapavi, ili hiperaktivni,…
- bezizražajni ili prenaglašenog govora tela
- pokazuju prejaku ili premalu reakciju na svetlo. zvuk ili dodir, a istovremeno neosetljivost na temeraturu ili bol
- jako su izbirljivi u pogledu hrane (takođe, mogu da insistiraju na jedenju samo te jedne hrane za sve obroke)
- govore neobičnim tonom ili ritmom, npr robotizovano ili kao da pevuše, prejako ili preglasno, ili monotono
- ponavljaju reči ili fraze, ali ne znaju da ih smisleno upotrebe
Druge karakteristike autizma:
- odložen razvoj motoričkih veština
- odložen razvoj kognitivnih veština
- nepažljivo ili hiperaktivno ponašanje
- karakteristične emocionalne reakcije
- preizražen ili premalo izražen strah
- epileptični napadi
- poremećaji sna
- senzorna osetljivost
- anksioznost
- gastrointestinalne tegobe
- metabolički i
- imunoproblemi
Šta uzrokuje autizam?
Istraživanja pokazuju da autizam ima veću tendenciju javljanja u porodicama i da veliki deo rizika za njegov razvoj leži u genomu, to će reći ako imate dete sa autizmom, veća je verovatnoća da ćete imati još dece sa autizmom i da će drugi članovi porodice imati autističnu decu. Ukoliko roditelj ima neke promene u genima, može ih preneti na dete koje će razviti autizam, iako ga sam roditelj nema. To će reći, čak ni multiple genske mutacije bez sadejstva sa drugim genima i sredinskim faktorima ne dovode do autizma. Riziko faktori za razvoj autizma su: kako je već rečeno, mutacije gena, poremećaj u komunikaciji neurona, majčina gojaznost, dijabetes, imuni i metabolički poremećaji, prevremeni porođaj, vrlo niska kilaža na rođenju, deprivacija kiseonika na rođenju, stariji roditelji, izloženost toksinima i zagađivačima. Riziko faktori sami po sebi nisu dovoljni za razvoj autizma, oni povećavaju verovatnoću, ali ga ne uzrokuju, da bi do autizma došlo, potrebno je kompleksno međudejstvo činilaca. Recimo, neko može imati određene promene genoma koje inače predstavljaju rizik za razvoj autizma,ali da ga ne razvije ili da razvije drugi poremećaj. Do sada nauka nije uspela da izdvoji distinktivan uzročnik autizma.
Šta možete učiniti ukoliko posumnjate na autizam?
Ukoliko uočite neobičnosti u razvoju govora, komunikaciji, socijalnih veština, emocija i motorike i slabljenju ili pak gubitku do tada stečenih veština kod svog deteta, obratite se čim pre svom pedijatru, koji će Vas dalje uputiti. Za autizam, po sadašnjim saznanjima, lek ne postoji, ali što pre odreagujete i uđete u sistem podrške, veće su verovatnoće da će dete postići bolji kvalitet života. Roditelju je po prirodi teško da pogleda istini u oči, naročito kada su ovako ozbiljni problemi u pitanju. Uz to, i osuda sredine, stigma koja vlada, te manjak adekvatnih ustanova koje se bave ovim problemom, su otežavajući faktori. Međutim, neosporno je da ćete čekanjem prolongirati i produbiti sopstvenu i dečiju patnju.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor slike u tekstu: Freepik
izvor naslovne slike: Pollina, Pexels