U srpskom jeziku koristimo izraz „boli me duša“ kada želimo da opišemo emocionalnu bol. Ovaj izraz zaista i nije preterivanje, budući da se pokazalo da može biti jak kao i fizički bol i dovesti do razvoja fizičkih problema.
Kao termin koji ga zamenjuje koristimo psihoalgiju.
Kada govorimo o psihičkom bolu, mislimo na onaj koji nema fizički uzrok, a obeležen je subjektivnom patnjom i distresom. To su rane koje drugi ne vide, često minimizovane i prenebregnute od okoline, a znaju biti i od onog koji ih doživljava.
Šta dovodi do razvoja emocionalnog bola?
- traumatska iskustva u detinjstvu
- gubici, bilo dragih osoba, bilo npr. posla
- veliki životni događaji poput preseljenja
- akademski pritisci ili konflikti na poslu
- doživljaj lične neadekvatnosti ili neuspeha
- socijalna izolacija
- manjak zadovoljstva životom ili životne svrhe
Ono što dodatno komplikuje priču je što mnogi od ovih uzroka mogu biti isprepletani, a u kontekstu nečije životne priče.
Kako se manifestuje emocionalni bol?
- kao tuga ili depresija
- kao anksioznost
- kao bes, povređenost, krivica, stid
- kao duboko osećanje bezvrednosti
- kao distres, kroz kombinaciju različitih samoosujećujućih osećanja
- kao fizički problemi za koje se ne može naži fizički uzrok, poput glavobolja, mučnina, dijareja, mišićne tenzije, vrtoglavice, umora, bolova u ekstremitetima, umora,…
Do čega dovodi emocionalna bol?
- do anksioznosti, depresije
- razdražljivosti, agresivnosti
- problema sa nesanicom, apetitom
- razvoja poremećaja ishrane
- negativne priče o sebi i doživljaja umanjene lične vrednosti/bezvrednosti
- samopovređujućih ponašanja
- povređivanja drugih
- riskantnih ponašanja (nasilnička vožnja, kockanje, promiskuitet, kupoholizam, narkomanija, alkoholizam)
- suicidalnih misli
- straha od vezivanja
- razvoja hroničnog pesimizma
- problema sa pamćenjem, koncentracijom, donošenjem odluka
- povlačenja od ljudi
- otupelosti, beznadežnosti, besperspektivnosti
- slabljenja imunog sistema, što na duže staze otvara podložnost za razvoj i veoma ozbiljnih stanja organizma, poput autoimunih bolesti, kancera
Istraživanja pokazuju da i fizički i emocionalni bol dele neka zajednička područja u mozgu, koja se aktiviraju pri doživljavanju oba.
Zašto se držimo emocionalnog bola?
- iz poznatosti, naime, mi smo bića koja vole sigurnost, naviku i ustaljeno, bol nam je, ma koliko neprijatan, poznato stanje
- mislimo da ne zaslužujemo bolje
- bol postaje naša karakteristika po kojoj nas ljudi prepoznaju, to sam ja, ona „oštećena“, on je značajan deo onoga što osoba jeste i kako vidi sebe
- promena je težak i trnovit put koji traži mnogo istrajavanja i prihvatanje neizvesnosti
Zašto je emocionalni bol „gori“ od fizičkog bola?
- emocionalni bol ne pobuđuje empatiju kao fizički bol, nije vidljiv na način fizičkog bola, a često ni razumljiv, pobuđuje strah i neretko tumačenje drugih da je to „izraz slabosti, preterivanja, osetljivosti“
- sećanje na proživljena emocionalno bolna iskustva može da pobudi jaku emocionalnu bol, duplikaciju i proširivanje bola
- mi koristimo fizički bol za distrakciju od psihičkog, što je i jedno od objašnjenja zašto se neke osobe samopovređuju (seku, gase cigarete na koži, npr); obratno ne važi
- emocionalni bol zna da razori samopouzdanje i celokupno mentalno zdravlje
- emocionalni bol može fizički jako ozbiljno da nas razboli
Šta možemo da učinimo ukoliko se suočavamo sa emocionalnim bolom?
- posvetimo se sebi, u vidu praksi kao što su: korekcija ishrane, regulacija sna, uvođenje fizičke aktivnosti
- relaksiramo se, kroz vežbe tome namenjene, hobije
- meditiramo, usmerenjem na sadašnji trenutak i negovanjem stava prihvatanja sopstvenih iskustava
- družimo se, povezujemo, delimo i razmenjujemo iskustva sa drugima
- angažujemo se u volonterskim aktivnostima
- osvešćujemo i menjamo način razmiščjanja
Onda kada ništa što primenjujemo nije dovoljno, tj naša unutrašnja trpnja je i dalje velika, treba se obratiti stručnom licu. Nekada ono što nam se dešava vidimo kao nešto što nije u redu, ne znajući tačno šta, nekada znamo šta je, ali ne umemo da promenimo, nekada deo problema vidimo, deo ne. Svakako najpogubnije po nas jeste prepustiti se bolu i dozvoliti da on dominantno oboji naš život.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor naslovne slike: sebastian stem, Unsplash
izvor slike u tekstu: Freepik