Bruksizam se odnosi na štetnu aktivnost koju karakterišu ponavljajući, nesvesni pokreti, poput škripanja, trljanja ili sudaranja zuba, a ne dešava se tokom žvakanja hrane. Najučestaliji je u populaciji 25-44 godina.
Koje vrste bruksizma postoje?
Prema cirkadijanskom ritmu, izdvajaju se dva tipa bruksizma: bruksizam sna (noćni) i bruksizam budnog stanja (dnevni bruksizam).
Noćni bruksizam, kako mu samo ime kaže, javlja se tokom sna i simptomi znaju da budu najizraženiji odmah nakon buđenja, slabeći ili ne bivajući ih tokom dana.
Nasuprot tome, simptomi dnevnog bruksizma su najslabiji nakon buđenja, a pogoršavaju se sa protokom dana.
Koji su simptomi bruksizma?
- oštećenja na zubima (istrošena gleđ, labavi zubi, frakture,…)
- zubi koji su osetljivi na toplotu, hladnoću, pritisak
- bolni mičići vilice
- facijalni bol
- bol u ušima koji nije povezan ni sa kakvom bakterijom, ili drugim problemom sa ušima
- bol ili osetljivost u vratu
- oštećena mesta na obrazima ili jeziku
- poremećaj viličnog zgloba
- glavobolje (jutarnje od noćnog bruksizma i tenzione od dnevnog škripanja)
- poremećen kontinuitet sna od škripanja
- gubljenje zuba
Šta su uzroci i riziko faktori za bruksizam?
U nastanku bruksizma učestvuju multipli faktori. Ukoliko je neko u porodici već imao bruksizam, povećava se verovatnoća da će i potomci imati. Međutim, genetski činioci deluju u zavisnosti od faktora sredine, koja pospešuje ili otežava javljanje genetskih sklonosti. Pojedini psihijatrijski lekovi takođe ppovećavaju verovatnoću bruksizma. Godine su riziko faktor, pri čemu se misli na to da se bruksizam češće javlja u mlađoj populaciji. Sama ličnost, tj neke njene karakteristike, mogu biti riziko faktori za javljanje bruksizma, recimo agresija, anksioznost, potiskivanje emocija, neuroticizam o kome smo govorili ovde . Stanja anksioznosti, depresije, pojačanog stresa, napetosti, takođe. Vremenski pritisak, ambijent kompetitivnosti, stresni životni stil mogu olakšati javljanje bruksizma. Teškoće u imenovanju i prepoznavanju emocija, u emocionalnom procesuiranju, takođe stvaraju pogodnu bazu. Zloupotreba alkohola, lekova, droga, cigareta, povezana je sa većom mogućnošću javljanja bruksizma.
Bruksizam se češće javlja u okviru nekih stanja:
- epilepsije
- demencije
- Parkinsonove bolesti
- gastroezofagealnog refluksa
- opstruktivne sleep apnea-e
- ADHDa
- noćnih mora
- pričanja u snu
- nasilnih ili povređujući ponašanja u snu
- poremećaja REM faze spavanja
Kako možete sebi da pomognete ukoliko imate bruksizam?
- koristite zaštitnik za zube, koji smanjuje oštećenje
- izbacite žvakaće gume iz upotrebe
- lišite se hrane teške za žvakanje
- ukoliko lekovi koje koristite izazivaju bruksizam, razgovarajte sa svojim psihijatrom o promeni doze ili pak uvođenju nove terapije
- razgovarajte sa zubarom o tehnikama koje mogu pomoći da olakšate bol
- ukoliko patite od noćnog bruksizma, izbegavajte alkohol, cigarete, kofeinska pića pred spavanje
- koristite tehnike borbe sa stresom, poput šetnji, kreiranja svojih hobija, relaksaciju, meditaciju, druženje…
Ukoliko je uzrok bruksizma u nekim karakteristikama ličnosti ili pak u određenim afektivnim stanjima, ili u akutnom ili hroničnom stresu, veoma je važno da se obratite psihoterapeutu. Kada osoba nauči da pametnije upravlja nekim svojim karakteristikama, da se adekvatnije nosi sa svojim emocijama, da se na bolji način nosi sa stresom, razvije adekvatnije socijalne veštine, a sve u zavisnosti od toga šta leži u korenu problema, uzročnik bruksizma, kao disfunkcionalnog načina borbe sa neugodnim emocijama, nestaje. Tada osoba razvija funkcionalne načine borbe sa problemima, koji su neizbežan pratilac življenja.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com