Neuroticizam je crta ličnosti koja se prvenstveno odnosi na emocionalnu nestabilnost, tj na visoku emocionalnu reaktivnost.
Kako se razvijao pojam neuroticizma?
Prvo zabeleženo razmatranje neuroticizma, još neprepoznato pod tim imenom, srećemo u Frojdovom radu. Naime, Frojd je smatrao da onda kada mehanizmi odbrane nisu više u stanju da uspešno potisnu rana traumatska iskustva, dolazi do intenzivnog osećanja distresa. Polovinom XXog veka Ajzenk shvata neuroticizam kao jednu od tri glavne dimenzije duž kojih se može opisati svaka ličnost ( druge dve su ekstraverzija i psihoticizam). Kosta i Mek Kre proširuju model ličnosti na 5 glavnih crta, pored neuroticizma i ekstraverzije, dodajući još saradljivost, otvorenost i savesnost.
Šta su odlike neuroticizma? 
Osobe visoke na crti neuroticizma:
- imaju nizak prag emocionalne reakcije, što će reći pre i intenzivnije odreaguju na stimuluse
- lako se uznemire
- na situacije koje bi drugi percipirali trivijalnim imaju burne reakcije
- sklonije su negativnim i nezdravim emocijama, poput anksioznosti, tuge, besa, krivice, zavisti, ljubomore, stida, povređenosti, gorčine
- lako bivaju frustrirane
- ćudljivije su, češćih promena raspoloženja
- sklonije su hroničnoj brizi o raznim stvarima
- veoma su kritične, prema sebi i drugima
- sklonije su žalbama
- pesimistične su
- neretko perfekcionistički nastrojene
- loše se nose sa stresom
- loše rešavaju probleme, budući da se lako osete preplavljenim i češće pribegavaju neefikasnim strategijama ( poput stalnog „obrtanja filma o problemu“ i begu u imaginaciju umesto realističnog suočavanja sa problemom)
Koje su posledice visokog neuroticizma?
Iz samog opisa vidimo da izražen neuroticizam sa sobom nosi mnoge negativne posledice:
- teškoće po samu osobu i njenu okolinu ( osoba je manje zadovoljna životom, nekad nema ni visoka očekivanja od sebe i života, a drugima je odnos sa njom opterećujuć iz jako izražene kritičnosti, sklonosti ka besnim ispadima, okrivljavanju drugih)
- u partnerskim odnosima su veoma osuđujuće, ili pak traže potvrdu, ili su izraženo zavisne od drugih osoba
- sprečava osobu da napreduje u poslu, budući da poslodavci doživljavaju jako negativnim njihove promene raspoloženja i emocionalnu reaktivnost, bez obzira na intelektualne potencijale
- na samoj radnoj poziciji osoba biva često ometena perfekcionističkim standardima, odugovlači ne bi li po svaku cenu izbegla grešku
- hiperprotektivna je u odnosu na decu ( jeste normalno brinuti se za svoje potomstvo, ali osobe sa jakom crtom neuroticizma „uguše“ decu svojom brigom
Ali visoka crta neuroticizma nosi sa sobom i prednosti…
- iz hiperopreznosti i viđenja sveta nesigurnim i nebezbednim, manje su skloni rizičnim ponašanjima
- sposobni su da uče iz grešaka
- inteligentniji su, skloniji samoistraživanju, samosvesniji, duhovitiji, imaju više elana
- dublje promišljaju situacije, svoja i tuđa ponašanja
- kreativniji su
- empatičniji, iz duboke emocionalnosti bolje razumeju tuđu patnju
I možemo shvatiti i kao dobru i lošu posledicu...
- vide stvari na više kritički i realističniji način, za razliku od osoba niskih na neuroticizmu, koje situacije doživljavaju i nerealno optimističnim
Neuroticizam nije dijagnoza, ali…
Kod osoba visokih na neuroticizmu češće se javljaju dijagnoze poput:
- anksioznosti
- depresije
- posttraumatskog stresnog poremećaja
- zavisnosti od psihoaktivnih supstanci
- anoreksije nervoze
- problema sa spavanjem
- poremećaja ličnosti
- psihoze
Neuroticizam je, kako se ispostavlja, ipak jako značajan u razumevanju brojnih problema sa mentalnim zdravljem, budući da njegovo prisustvo u velikoj meri olakšava javljanje gorepomenutih poremećaja. Kako kaže Ajzenk, osobama sa visokom crtom neuroticizma treba manje životnih stresora da bi se razvili simptomi mentalnog poremećaja.
Šta učiniti?
- Pomoćne aktivnosti, poput vežbanja, intenzivnijih sportova veoma pomažu u ventiliranju disfunkcionalnih emocija
- Meditativne vežbe pomažu u tretmanu misli kojima su ove osobe preplavljene
- Kloniti se alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, budući da ove supstance još više podstiču emocionalnu nestabilnost
- Nije realno očekivati da crta neuroticizma nestane, već da se ublaži, umanji, što bi bio cilj u okviru REBT terapije, koja bi radila na samim osećanjima, mislima i ponašanjima u okviru šire crte neuroticizma, koji se, kako smo videli, može ispoljiti na mnogo načina
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com