Šta je deža vi?
Deža vi u bukvalnom prevodu sa fracuskog jezika znači već viđeno. Međutim, sam prevod je u suprotnosti sa onim šta ovaj pojam označava. Naime, deža vi doživljavamo onda kada novo iskustvo percipiramo kao već proživljeno, viđeno, npr sedimo u restoranu sa prijateljima i imamo snažan doživljaj da se kao takvo iskustvo već desilo, tj prethodno smo ga identično proživeli, a da naš razum zna da nije tako.
Deža vi je često iskustvo, preko 90 % osoba su ga doživele bar jednom u životu, a 2/3 ljudi ga viđa sa određenom regularnošću.
Uprkos tome, sam fenomen izmiče preciznijim objašnjenjima i razumevanju i, kao takav, svedoči o pećinama ljudskog uma.
Kako se fenomen deža vi izučava?
Preko studija posmatranja i eksperimenata.
Studije posmatranja se baziraju na, kao što sam naziv kaže, posmatranju ljudi koji ga doživljavaju i odgovaranju na pitanja Ko, Kada, Kako, Zašto, itsl doživljava ovaj fenomen..
Eksperimetalno izučavanje se odvija u veštačkim uslovima, izazivanjem deža vi doživljaja. Međutim, mane ovog pristupa su što su ispitanici skloni, da bi udovoljili ispitivaču, ili se pak složili sa grupom, da daju lažne odgovore, npr da sam deža vi nisu iskusili, a da tvrde da jesu.
Kod koga se deža vi češće javlja?
Češće je uočen češće kod mlađih ljudi, pik javljanja mu je u dobi 15-25 godina. Početak javljanja ovog iskustva istraživači stavljaju u vreme oko 10te godine, što objašnjavaju time da deca ranijeg uzrasta nisu kadra da razluče da li je doživljaj poznatosti istinit, ili ne.
Da li je deža vi bolest?
Deja Vu se javlja i kod zdrave populacije, te ga ne možemo smatrati patologijom. Međutim, javlja se učestalije u okviru i nekih neuroloških i psihičkih stanja, recimo:
- temporalne epilepsije
- vaskularne demencije
- anksioznosti
- depersonalizacije i derealizacije
- shizofrenije
- zloupotrebe supstanci
- migrena
- stresa i umora
- povišeni nivoi dopamina, npr kod droga koje dovode do pojačanog lučenja ovog neurotransmitera
Šta su uzroci nastanka deža vi-ja?
Za sada se u istraživanjima došlo do nekoliko izvora nastanka deža vi- ja, međutim nijedan dovoljno dobro ne objašnjava fenomen.
- objašnjenje na bazi ometanja pažnje: ono podrazumeva da pri radnji koju trenutno vršimo nešto nam može odvući pažnju, te mi samu tu radnju ne obradimo dovoljno dobro; kasnije, kada se istoj radnji vratimo pri punoj pažnji, imamo doživljaj sličnosti sa pređašnjom radnjom, koju vremenski greškom izmeštamo u dalju prošlost (to kasnije može biti i deo sekunde)
- objašjena na bazi memorije: naime, u novom iskustvu koje doživljavamo, neki aspekti nam se učine poznatim, ali ne možemo da nađemo izvor poznatog (gde, kada smo doživeli); tj u toku dana mi smo primaoci velikog broja informacija, i ne obradimo sve kao značajne, te se tako može desiti da u novom iskustvu pažljivije obradimo prošlom događaju slične aspekte; naš mozak ima potrebu da osmisli ove sličnosti sa prethodnim, što čini kroz doživljaj već viđenog, tj poznatog
- objašnjenja na bazi dualnog procesuiranja: ove teorije se baziraju na ideji da naši kognitivni procesi rade na principu nekoliko paralelnih polja, npr neka od tih polja su opažajno i memorijsko, što dalje znači dok opažamo određenu situaciju paralelno se informacija o njoj pohrajuje u našu memoriju; deža vi nastupa kada se ova dva polja preklapaju umesto da rade paralelno, te imamo utisak da smo opažeu situaciju povukli iz memorije, tj doživeli je ranije
- neurološka objašnjenja: i kod zdravih jedinki deža vi objašnjavaju mini napadima u temporalnim režnjevima mozga (zona u kojoj se nalaze ćelije koje učestvuju u procesu prepoznavanja poznatosti iskustva) ili pak odloženom obradom informacija u višim delovima mozga, a dospelih iz nižih zona u koje se, kao u relej, slivaju informacije iz čula
- objašnjenje na bazi korekcije memorijskih grešaka: kako se do saznanja o fenomenu već viđenog, između ostalog, došlo preko izučavanja epilepsije, a koja je lokalizaciju ovog fenomena povezala sa temporalnim režnjevima mozga, hipokampusom i parahipokampusom (učestvuju u memoriji, pokretima, emocijama), teorija korekcije memorijskih grešaka je otišla dalje, našavši vezu sa medijalnim prefrontalnim korteksom, koji upoređuje novo iskustvo sa prethodno proživljenim i donosi odluku o podudaranju ili nepoklapanju; kroz ovu teoriju, deža vi možemo da shvatimo kao efikasnost u prepoznavanju grešaka, kao i da razumemo zašto je deža vi češći kod mlađih ljudi, naime, efikasnost najviših regija, kao npr prefrontalnog korteksa, je u mlađem dobu veća
- psihoanalitička objašnjenja: naime, Frojd je deža vi shvatao kao potrebu za vraćanjem u prošlost ili, dalja psihoanalitička tumačenja već viđeno shvataju kao izvor sigurnosti u za nas neprijatnim situacijama; neka objašnjenja ih čak vide kao ostatke sna
Šta možemo da zaključimo o deža vi-ju?
Iz podataka kojimo do sada raspolažemo biće da objašnjenje fenomena već viđenog leži u interakciji multiplih oblasti mozga, i ne samo to, budući da mi nismo samo naša biologija, u samoj interpretaciji i emocionalnoj obradi iskustava, te u zadovoljenju nekih nesvesnih potreba…To će reći kao svojevrsnu interakciju kogitivnih i emocionalnih procesa, u svoj njihovoj složenosti i nedokučenosti..
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor fotografije u tekstu: Jill Burrow, Pexels
izvor naslovne fotografije: Andrea Carinci, Pexels