Šta su neurotransmiteri?
Neurotransmiteri su hemijski glasnici koji omogućavaju komunikaciju između neurona (nervnih ćelija), kao i između neurona i mišićnih i žlezdanih ćelija. Dakle, oni su prenosnici poruka između neurona i neuroa i drugih dvaju ćelija. Utiču na praktično sve procese u organizmu, fiziološke, kako i psihološke, npr rad srca, disanje, nivo energije, raspoloženje, učenje i pamćenje.. 
Kako neuroni komuniciraju međusobno?
Nervne ćelije međusobno komuniciraju putem električnih impulsa koji se provode kroz njih. Međutim, ti električni impulsi ne mogu samo da preskoče sa jedne na drugu nervnu ćeliju, budući da one nisu direktno povezane, već putem prostora ispunjenog tečošnošću između njih koji se zove sinaptička pukotina. Kada nervni impuls doputuje do kraja prve nervne ćelije (presinaptičkog neurona), on ne može samo da preskoči sinaptičku pukotinu. Zato on stimuliše oslobađanje neurotransmitera koji se u ovom neuronu nalazi u sinaptičkim vrećicama. Neurotransmiter na taj način postaje prenosnik električnog signala preko sinaptičke pukotine. Oslobađa se u sinaptički prostor, a putujući odatle se vezuje za receptore idućeg neurona (postsinaptičkog neurona). Neurotransmiter na postsinaptičkom neuronu potom ostvaruje svoje dejstvo, dopremajući električni signal.
Šta se dešava sa neurotransmiterom nakon što se veže za receptore?
Nakon vezivanja sa receptore, sudbina neurotransmitera ide u jednom od tri pravca:
- enzimi ih razgrade tako da ih receptor postsinaptiškog neurona ne prepozna
- rasprše se u sinaptičkom prostoru, ili
- ponovo ih preuzima presinaptički neuron
Kako se grupišu neurotransmiteri?
Ovde ćemo se baviti klasifikovanjem neurotransmitera prema efektu koji izazivaju (pojačavaju, smanjuju aktivnost ili pak menjaju dejstvo drugih neurotransmitera). U tom svetlu razlikujemo tri veće grupe neurotransmitera:
- ekscitatorni: povećavaju verovatnoću okidanja električnog impulsa, tj pojačavaju aktivnost postsinaptičkog neurona
- inhibitorni: smanjuju verovatnoću okidanja električnog impulsa, tj smanjuju aktivnost i sprečavaju da poruka bude preneta dalje
- modulatorni: mogu da deluju na više neurona i menjaju dejstvo drugih neurotransmitera
Koji je značaj neurotransmitera?
U uvodu smo već rekli da neurotrasmiteri imaju ulogu zapravo u svim procesima u organizmu. Da bismo to podrobnije objasnili, navešćemo nekoliko njih i njihove funkcije.
Glutamat
Glutamat je glavni ekscitatorni neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu (CNS). Takođe je najzastupljeniji je neurotransmiter u CNSu.
Ima ulogu u:
- učenju
- pamćenju
- neuroplastičnosti (sposobnosti nervnog sistema da se menja, prilagođava svoju strukturu i funkciju promenljivim spoljašnjim okolnostima)
- regulaciji raspoloženja
Na njemu se baziraju neki lekovi koji se koriste u tretmanu depresije i bipolarnog poremećaja.
GABA (gama-aminobuterna kiselina)
Kako je glutamat glavni ekscitatorni, GABA je glavni inhibitorni neurotransmiter u CNSu.
GABA ostvaruje:
- umirujući, opuštajući efekat
- reguliše spavanje
Nedostatak GABAe ima ulogu u generisanju anksioznosti, razdražljivosti, teškoće sa koncentracijom i depresije.
Klasa lekova poznata kao benzodiazepini bazira se na regulaciji nivoa GABAe kako bi ostvarili svoj opuštajući efekat.
Serotonin
Serotonin je inhibitorni neurotransmiter, koji ujedno spada i u grupu modulatora. Veoma je rasprostranjen u digestivnom traktu, gde reguliše:
- osećanje zadovoljstva nakon obroka i
- kada pojedemo pokvarenu hranu, serotonin je taj koji podstiče osećanje mušnine i podstiče njeno što brže izbacivanje
U mozgu serotonin učestvuje u:
- regulaciji našeg unutrašnjeg časovnika
- apetita
- seksualnosti
- doživljaju bola (i hroničnog bola)
- regulaciji raspoloženja
Manjak serotonina, između ostalog, može voditi lošem raspoloženju, nesanici, konfuznosti, stanju tzv.moždane magle..
Jedna grupa lekova koja se koristi u tretmanu depresije zasniva se na regulaciji nivoa serotonina u mozgu.
Neke droge svoje dejstvo ostvaruju utičući na pojačano lučenje serotonina, radi kratkoročnog poboljšanja raspoloženja. Međutim, na taj način mogu dovesti do produkcije ozbiljnih paranoičnih ideja, teškoća sa koncentracijom i rasuđivanjem.
Dopamin
Dopamin je i ekscitatorni i inhibitorni neurotransmiter, i modulatorni.
Niegove funkcije su mnogostruke:
- utiče na regulaciju krvotoka
- reguliše lušenje insulina nakon obroka i
- budnosti
- sna
- voljnih pokreta
- motivacije
- zadovoljstva
- izuzetno je važan u moždanom sistemu nagrađivanja
- učestvuje u regulaciji raspoloženja i
- koncentracije
- učenja
- pamćenja
Zavisnosti, recimo od skrolovanja po društvenim mrežama, kupovine, kockanje, od droga, se baziraju upravo na pojačanom lušenju dopamina koje ih prati, a doživljava se kao nagrada. Dejstvo droga baziranih na dopaminu zasniva se na podsticanju kratkoročnog osećanja zadovoljstva i euforije. Međutim, posledice su izraženo negativne, vode strmom padu raspoloženja, padu volje, energije i interesovanja.
Dopamin se u medicini koristi u tretmanu niskog krvnog pritiska, sniženih otkucaja, te srčanog zastoja, kao i depresije.
Dopamin, tj njegovo disregulisano lučenje se dovodi u vezu sa Parkinsonovom bolešću.
Adrenalin i noradrenalin
Spadaju u ekscitatorne neurotransmitere. Oba su deo reakcije stresa „bori se ili beži“. To će reći da se luče u po nas opasnim situacijama, kao i u situacijama koje smo opazili kao opasne.
Oni pokreću:
- ubrzane srčane otkucaje
- povišeni krvni pritisak
- ubrzavanje disanja
- širenje zenica
- povećano lučenje glukoze
- povećani dotok krvi do mišića i mozga
- povećanu pažnju i budnost
- izoštravanje procesa odlučivanja
- smanjuju doživljaj bola
- regulišu budnost, ušestvuju u održavanju pažnje i fokusa u dnevnim aktivnostima
Tzv.zabavni parkovi rade na principu podsticaja lučenja ovih hormona.
Međutim, hroničan stres, tj prolongirano lučenje ovih hormona može voditi razvoju visokog krvnog pritiska i drugim kardiovaskularnim komplikacijama, te razvoju dijabetesa, hroničnoj iscrpljenosti, depresiji, itd..
U medicinskom setingu se koriste u regulaciji:
- ozbiljnih alergijskih reakcija
- ozbiljnih infekcija
- astme
- srćanog zastoja
Acetilholin
Može biti i ekscitatorni i inhibitorni i modulatorni. Njegove funkcije su mnogostruke:
- utiče na kontrakcije mišića, bilo u voljnim, bilo u nevoljnim pokretima (npr srčani otkucaji)
- lučenju pljuvačke i produkciji znoja
- procesu fokusiranja pažnje
- učenju i pamćenju
- motivaciji
Lekovi koji se baziraju na regulaciji lučenja acetilholina koriste se u regulaciji različitih medicinskih stanja, npr srčanih, stanja oka. Adiktivni efekat nikotina bazira se na dejstvu upravo acetilholina.
Acetilholin, tj neregularnosti u lučenju istog se tretiraju kao doprinoseći faktor u nastanku Alchajmerove bolesti.
Oksitocin
Spada u modulatorne neurotransmitere.
Utiče na:
- kontrakciju materice pri porođaju
- uspostavljanje momentalne veze majke i bebe
- lučenje mleka nakon porođaja
- stvaranje socijalnih odnosa i veza
- generisanju odnosa poverenja i lojalnosti
- osećanje zaljubljenosti
- zadovoljstva u seksualnim aktivnostima
- uopšte na emocionalnu stabilnost
Manjak oksitocina može igrati ulogu u generisanju depresije, pr postpartalne.
Šta neurotransmiteri mogu, a šta ne?
Kako je čovekovo psihičko funkcionisanje veoma kompleksno, naivno je misliti da pojedinačni neurotransmiter ili čak njihovo izolovano međudejstvo može da uzrokuje sam poremećaj. Međutim, njihova doprinoseća uloga je neosporna i u tom smislu treba koristiti dostupna saznanja o regulaciji njihovog nivoa, kako bismo preventivno/u procesu lečenja sa jednog fronta uticali na problem sa kojim se suočavamo.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor slike u tekstu: starline , Freepik
izvor naslovne slike: tohamina , Freepik