Patološko laganje se opsiuje kao postojani i sveprožimajući obrazac laganja koji izaziva značajan distres kod osobe, vodi disfunkciji na ličnom, poslovnom i socijalnom planu, te može dovesti do opasnosti, po sebe i druge.
Poznato je i kao mitomanija, pseudologia fantastica, morbidno laganje…
Patološko vs kompulzivno laganje
Neki autori ova dva pojma koriste kao sinonime, dok drugi prave razliku između njih. Kompulzivno laganje se u tom slučaju definiše kao refleksno, bez razmišljanja, automatsko, iza njega ne leži nikakva namera i sama situacija oko koje su slagali ne mora biti značajna. Autor laži se ne mora njime predstaviti u pozitivnom svetlu, naprotiv, može i u negativnom, baš zato što je automatskog karaktera. Osoba koja laže može postati svesna svojih laži, naročito kada se one gomilaju i kada im se više ne zna i kraja, ni konca. Tada se može javiti i želja za prestankom sa laganjem, ali se sami često osećaju neumešno da ostvare tu želju. Zato je bitno da započnu rad sa stručnim licem, a koje dalje može pomoći u razumevanju prvestveno uzroka laži, pa u daljem radu na prestanku kompulzivnog laganja, te negovanju poštenog i otvorenog pristupa.
Iako i iza patoloških laži ne mora stajati svesna namera, u grupu patoloških lažova se ubrajaju i osobe koje manipulišu lažima, nastojeći da iz situacije dobiju ono što žele za sebe, bez obzira na druge (npr lažiranje svoje prošlosti, preuzimanje kompletnih zasluga za neki zadatak, bez obzira na to što je rađen zajednički, rušenje ugleda neke osobe, itsl).
Patološko laganje samo po sebi nije izdvojena dijagnoza, već se javlja u sklopu drugih dijagnoza, najčešće narcističnog, antisocijalnog, histrionog, graničnog i pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti. Počinje još u adolescenciji ili mlađem odraslom dobu i postaje deo tkiva nečije ličnosti, trajući dugo, neretko i celoživotno.
Koje su karakteristike patološkog laganja?
Osobe koje patološki lažu:
- govore priče sa mnogo detalja, dodaju, preuveličavaju, ukrašavaju
- priča je dramatizovana
- puna je malo verovatnih detalja
- detalji nisu proverljivi
- neodređeni su kada ih ispituju oko onoga što su slagali
- kada pričaju ponovo istu priču, menjaju detalje
- govore nedosledne, kontradiktorne priče u višestrukim ponavljanjima
- tuđe priče koriste kao svoje
- lažu čak i za sitnice
- kada ih suočite sa lažima, zauzimaju odbrambeni stav
- osećaju uzbuđenje kada se izvuku sa lažima
- ne prestaju da lažu čak i kada su suočeni sa svojim lažima i dodaju i sve više se zapetljavaju u laži braneći otkrivene
Patološki lažovi znaju i sami da veruju u svoje laži i da žive u fantazijama koje su sami stvorili. Međutim, isto ih tako mogu biti svesni, što će reći vrlo vešti obmanjivači.
Šta uzrokuje patološko laganje?
Patološko laganje može da se shvati kao disfuncionalna strategija za nošenje za stresom. Istraživanja su pokazala da patološko laganje ima svoje korene u traumama pretrpljenih u detinjstvu (zanemarena i zlostavljana deca). Kada nije izgrađeno stabilno samopouzdanje, a oni žive život koji ne žele, laganje im može poslužiti kao strategija za izgradnju željenog životnog scenarija. Ako u vreme kada je to bilo prikladno, nisu dobili željenu pažnju, danas je mogu tražiti na različite načine, nekad ekscesivne i patološke, kakvo je laganje o kome govorimo. Njihovo laganje može služiti i u svrhe uspostavljanja lažne kontrole nad drugima, lažne moći u socijalnim odnosima, bez empatije za potrebe i prava druge osobe, a sve u cilju kompezovanja istinski krhkog samopouzdanja.
Koje su posledice patološkog laganja?
Osoba koja je lagana se neretko oseća konfuzno, besno, povređeno, može razviti anksioznost, depresiju, simptome PTSPja, te anksioznost od ponovog ulaska u i izgradnje bliskih odnosa, nepoverenje. Svojim beskonačim lažima patološki lažovi unište veze i odnose (prijateljske, porodične, rođačke, partnerske, poslovne). Kvalitet života im je lošiji, kao i samopouzdanje, iako nastoje da postignu upravo suprotno.
Šta da radite ukoliko ste suočeni sa patološkim lažovom?
- nemojte se pretvarati da mislite da govore istinu
- suočite ih sa time da znate da lažu
- nemojte gubiti živce, osmislite šta i kako ćete im reći onda kada se glava ohladi
- mala je verovatnoća da će se na Vaše suočavanje sa saznanjem da lažu upustiti u promenu, ovo je dugotrajan obrazac koji im je osmišljavao život, i zato…
- insistirajte da potraže/ite stručnu pomoć
- ukoliko odbijaju pomoć ili ne sarađuju sa sručnim licem, po Vas najpametnija opcija je da izađete iz odnosa sa njima
Međutim, uprkos svesti o njihovom destruktivnom dejstvu, može biti teško da emocionalno iznesete odluku o izlaženju iz takvog odnosa. Tada je najbolje konsultovati stručno lice kako biste razumeli sebe, nastanak svojih osećanja, misli i ponašanja koja Vas drže u nezdravom odnosu, te uspostavljanju i održanju njihovih alternativa, kako biste napravili prave korake u smeru kvalitetnijeg života.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor slike u tekstu: cookie_studio, freepik
izvor naslovne slike: Etienne Boulanger, unsplash