Šta je sindrom hiperaktivne bešike?
O ovom sindromu govorimo onda kada osoba ima čest i urgentan nagon za mokrenjem, ili pak odmah nakon je urinirala, ponekad praćen i nemogućnošću zadržavanja urina.
Koji su simptomi ovog sindroma?
- česta potreba za neodložnim mokrenjem (obično se kao parametar uzima više od 8 puta na dan, a često je posredi i mnogo više puta)
- tek što smo i bez obzira na to što smo nedavno mokrili
- pritisak u oblasti bešike
- urina gotovo i da nema, budući da se bešika nije napunila
- curenje ili vlaženje odmah posle izlaska iz toaleta
- u nekim slučajevima dolazi i do nevoljnog uriniranja
Nivo simptoma je različit , takođe mogu da se javljaju retko, ponekad ili često.
Kako funkcioniše sistem za izmokravanje?
Naš urinarni trakt se sastoji iz 2 bubrega, te 2 kanala koja idu iz njih, bešike, 2 sfinktera i uretre (mokraćnog kanala).
Kada jedemo, telo uzima ono što mu je potrebno iz hrane, dok se višak skuplja u krvi i crevima. Proteini iz hrane se metabolišu, a otpadni proizvod tog procesa je urea, koju filtriraju bubrezi. Oni je dalje prosleđuju bešici kroz mokraćovode, čiji je zadatak da selekcionisane otpade izbaci napolje u vidu mokraće. Sfinkteri su mišići koji okružuju bešiku i na njeno punjenje (250-350 ml tečnosti), nervne ćelije šalju signal mozgu, on stvara presiju za pražnjenjem, sfinkeri se opuštaju i dolazi do uriniranja kroz mokraćnu cev. Glatki mišić bešike, tzv. detruzor, je u procesu skupljanju mokraće opušten, kada se ona napuni do oko pola, detruzor se grči, javlja se prirodno nagon za idenjem u toalet, što većina ljudi može da odloži neko vreme. Međutim, kod hiperaktivne bešike dolazi do pogrešnog slanja signala o napunjenosti bešike onda kada ona to nije.
Šta se dešava kod hiperaktivne bešike?
Pretpostavlja se da hiperaktivna bešika ima veze sa sistemom bori se ili beži. Nezgoda sa ovim sistemom je što se on aktivira ne samo na stvarnu, već i na percipiranu pretnju. Naime, hiperaktivna bešika se često javlja kod anksioznih osoba, kod kojih ovaj sistem često okida na doživljenu pretnju. Kako se pri njegovoj aktivaciji ubrzavaju fiziološki procesi u organizmu, između ostalog, krvni pritisak i broj otkucaja, tako i bubrezi brže obrađuju ureuu, dolazi do bržeg punjenja bešike i nagona za uriniranjem. Kako je suštinski zadatak sistema bori se ili beži da nas opremi za borbu, cilj je da se isprazni bešika kako ne bismo to isto morali tokom same borbe.
Ukoliko se ovaj sistem retko aktivira, on ima funkciju očuvanja organizma. Međutim, ako često okida, telo ne uspeva da se oporavi, već je u nekom stalnom polustresu. To će reći da su stres hormoni stalno povišeni, a upravo oni pokreću opisanu buru u organizmu, između svega, i nagon za mokrenjem.
Dakle, da bismo govorili o psihičkim uzrocima hiperaktivne bešike, treba da isključimo da se nešto dešava sa telom, u smislu urinarnih infekcija, šloga, Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, povrede kičmene moždine.. Ono što su istraživanja pokazala jeste da su anksiozne osobe, te osobe sklone pretvaranju psihičkih konflikata na somatski plan, sklonije hiperaktivnoj bešici.
Hiperaktivna bešika dalje vodi uverenjima o bespomoćnosti i neadekvatnosti, te izbegavanju mesta na kojima osobe koje pate od nje ne mogu brzo doći do toaleta, ili čak i izlazaka sa poznatima i sa dostupnošću toaleta, zbog neprijatnosti. Što će reći, vodi proređivanju socijalnih kontakata, takođe i izostajanju iz škole, sa radnog mesta, narušavanju radnog funkcionisanja i partnerskih odnosa. Takođe, odnosi unutar porodice se pogoršavaju, onako kako je i sama ta dinamika učestvovala u generisanju osobe sa njenim problemima, koji su se ispoljili kroz hiperaktivnu bešiku.
S vremenom, zbog učestalih odlazaka u toalet na malu, tj nedovoljnu količinu mokraće, dolazi do stvaranja pogrešnog obrasca u kome osoba postaje manje tolerantna i na male količine mokraće.
Šta možete da učinite ukoliko se suošavate sa hiperaktivnom bešikom?
- prvenstveno uradite, u konsultaciji sa svojim lekarom, organske pretrage
- ukoliko je tu sve u redu, pa i ako nije, a Vi znate da jeste skloni anksioznosti, brizi, uznemirenosti, ljutnji, uopšte da loše vladate emocijama, potražite stručnu pomoć, mimo organske
- Vi sami nastojte da smanjite napitke koji pojačavaju potrebu za uriniranjem, poput kafe i energetskih pića
- radite vežbe relaksacije
- Cilj je da osoba mokri 5–6 puta u toku 24 sata, što će značiti na 3 do 4 h
-
Svaki put bi trebalo da ispusti 250–350 ml urina, što je normalna količina kod osoba koje nemaju sindrom hiperaktivne bešike
-
To se čini postepeno, vremenom produžavajući razmak do idenja u toalet, zato naoružajte se strpljenjem
-
Nakon određenog vremena, potreba za mokrenjem će postati umerenija i lakše ćete moći da je odložite dok ne dođe pogodan trenutak
Poenta je da osoba razluči lažan i stvaran doživljaj pune bešike, da istraje u toleranciji lažnog osećaja radi dugoročne dobiti. Međutim, kako je pozadina psihogenog uriniranja u manjku emocionalnih i socijalnih umeća, najbolje je obratiti se psihoterapeutu, radi identifikovanja i rada na bazičnim problemima. Pa iako poznajemo protokol, samima ga je obično teško ispoštovati, gde terapeut služi u pomoći u istrajavanju, strukturisano Vas podržavajući na pravom putu.
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor slike u tekstu: johnbloor , Pixabay
izvor naslovne slike: Freepik