Bol je normalna ljudska reakcija na povredu ili bolest. Međutim kada bol opstaje mnogo duže nakon nestanka uzroka povrede ili bolesti, ili kada sam doživljaj bola prevazilazi očekivani spram određenog hronično bolnog stanja, možemo govoriti o sindromu hroničnog bola.
Sindrom hroničnog bola se često javlja kod osoba koje pate od hroničnog bola, tj procenjuje se da oko 25 % ljudi sa hroničnim bolom razvije sindrom hroničnog bola, te simptome depresije i anksioznosti.
Od njega boluju oba pola, mada je kod žena nešto učestaliji.
U kojim stanjima se sindrom hroničnog bola često javlja?
kod osoba koje pate od:
- artritisa i problema sa zglobovima
- bola u leđima
- glavobolja
- traumatskih povreda, kada isti pokret pravi bol
- fibromijalgije
- oštećenja nerava
- Lajmove bolesti
- kancera
- gastroezofagealne refluksne bolesti
- Kronove bolesti
- ulcerozni kolitis
- sindroma iritabilnih creva
- endometrioze
- imale su operacije
Koji su simptomi sindroma hroničnog bola?
- anksioznost
- depresija
- loš san
- osećanje da smo izmoždeni, preumorni
- gubitak interesovanja za seksualne aktivnosti
- pojačana razdražljivost
- osećanje krivice
- zloupotreba alkohola ili lekova
- bračni problemi
- gubitak posla
- suicidalne misli
Šta su uzroci sindroma hroničnog bola?
Koreni sindroma hroničnog bola su i fizičke i psihičke prirode. Jedno od objašnjenja sindroma kaže da je u pitanju naučeni odgovor, tj da kada smo u hroničnom bolu ponavljamo ista ponašanja čak i kada bola više nema ili je znatno slabiji . Drugo moguće objašnjenje nalazi u nervnim ćelijama i žlezdama koje učestvuju u komunikaciji i procesuiranju bola… Istraživanjima se ispostavilo da iste strukture koje učestvuju u procesuiranju emocija učestvuju i u obradi bola…Senzitivnije osobe, izložene hroničnom bolu, u većem su riziku da razviju sindrom hroničnog bola…
Nositi se sa hroničnim bolom nije lako. Kada imate grip znate da je problem akutan i da će proći. Sa hroničnom bolešću nije tako. Možda nikada neće proći, a remeti Vaše uobičajene aktivnosti na mnogo načina.. Može uticati na Vašu radnu sposobnost..Sa proticanjem vremena, možda će Vam biti potrebna pomoć nekog bliskog u svakodnevnim aktivnostima…Sa starošću nosi brigu o mogućnostima staranja o sebi samom…
Hronična bolest je izvor stresa, a on sa sobom dalje nosi osećaj frustriranosti, besa, ljutnje, depresije, beznađa…
Kako pomoći sebi ukoliko imate sindrom hroničnog bola?
Zbog svega gorenavedenog itekako ima smisla obrati se psihoterapeutu. Terapeuti uče klijente da se nose sa hroničnom bolesti posledičnim stresom kroz održavanje jednog pozitivnijeg emocionalnog i duhovnog pogleda na sam problem, kao i na fizički aspekt problema. Pomažu osobama koje pate od ovog sindroma da povrate osećaj kontrole nad životom i poboljšaju kvalitet života, a sve kroz identifikovanje i menjanje klijentu ometajućih osećanja, misli i ponašanja koja razvijaju u odnosu na problem koji imaju i kroz praktične smernice u boljoj organizaciji života i uspostavljanju međuljudskih veza.
Danka Žerađanin
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt za zakazivanje: 069/22-76-871
psihocentrum@gmail.com