Definiše se kao preterana emocionalna i ponašajna reaktivnost na određene, svakodnevne zvukove. Promena u emocijama i ponašanju je rapidna i drastična.U bukvalnom prevodu znači mržnja prema zvukovima. Poznata je još i kao sindrom selektivne osetljivosti na zvuk.
Koji zvuci mogu biti okidač za mizofoniju?
Dijapazon zvukova koji su okidač za mizofoniju je raznolik. To može biti mljackanje, žvakanje, krckanje, gutanje, srkanje, ili kašljanje, pročišćavanje grla, izduvavanje nosa, ili hrkanje, ili lupkanje prstima ili stopalima, ili kapanje vode, ili kuckanje tastature, ili zvuk pribora za jelo (npr grebanje viljuške po tanjiru), ili kucanje sata, ili zvonjave telefona, ili šuštanja papira, ili zvuk brisača koji čiste staklo, ili zvuk olovke po papiru, ili prstiju po balonu, ili lupkanje prstima, ili klaćenje stopala…
Istraživači su prvobitno mislili da je na neki način povezano sa zvukovima koji dolaze samo iz usta ili nosa, pa su nastojali da to povežu sa zdravstenim okupacijama, galjivošću na izlučevine, ili pak na nepristojno ponašanje. Međutim, kako sam spektar gore otkriva, izvori su raznoliki, a ono što im je zajedničko jeste ponavljajući karakter radnji.
Kako se manifestuje mizofonija kod osobe?
- anksioznošću
- uznemirenošću
- gađenjem
- razdražljivošću
- besom
- pokrivanjem ušiju
- željom da se pobegne i samim begom
- nekada agresivnijim ponašanjima spram stvari ili ljudi
- sramom
Reakcija na osobi okidajuće zvuke je zapravo vrlo slična reakciji bori se ili beži. Ljudi pogođeni njome imaju pojačanu osetljivost na određene zvučne stimuluse, kao kada biste inače nekome pojačali TV do maximuma. To se onda registruje kao opasnost i odatle i ide reakcija bori se ili beži, reagujemo instinktivno. Na telesnom nivou beleži se znojenje, ubrzani rad srca, povišeni krvni pritisak, ježenje kože, pritisak u grudima, baš kao kada se borimo ili bežimo od percipirane opasnosti.
Koje područje mozga je aktivirano u mizofoniji?
Snimanja mozga osoba pogođenih mizofonijom pokazuju aktivaciju u području insule, koja je zadužena za kompleksnije moždane aktivnosti, poput recimo obraćanja pažnje na nešto i ignorisanja ostalih stimulusa, te učestvuje u doživljaju gađenja, nelagode, bola. I ne samo to, kod ljudi sa mizofonijom, više je veza, bolja konekcija između insule i višeg slušnog korteksa, koji je zadužen za kompleksnu obradu značenja onoga što smo čuli. Dakle, pojačana je aktivnost i konekcija delova mozga koji su zaduženi za obradu zvukova i emocija, oba područja veoma važna za naš opstanak.
Osobe pogođene mizofonijom ne reaguju samo na zvučne, već i na vizuelne stimuluse povezane sa zvukom. Bilo bi interesantno nadalje proveriti šta se npr.dešava ukoliko izostane zvuk (npr. osobi kojoj je okidač mljackanje, izostaje taj zvuk, a ona vidi samo pokrete vilice pri mljackanju). U vezi sa mizofonijom je i mizokinezija, tj prenaglašena reakcija na nečije pokrete (npr trešenje nogom).
Da li se mizofonija češće javlja kod određenih mentalnih poremećaja?
Da, mizofonija se češće javlja ako već imate:
- opsesivno-kompulsivni poremećaj
- major depresivni poremećaj
- postraumatski stresni poremećaj
- granični poremećaj ličnosti
- hiperaktivni poremećaj sa poremećajem pažnje
- poremećaj iz spektra autizma
- Turetov sindrom
Mizofonija se češće javlja kod žena i njen početak vezuje se za rano adolescentsko doba.
Pokazalo se takođe da je sklonost mizofoniji i reaktivnost u njoj veća ukoliko osoba nema dobre veštine emocionalne regulacije.
Koje su posledice mizofonije?
Mizofonija može voditi teškoćama u školi, na studijama (zamislite npr. da se nalazite na ispitu, a imate mizofoniju na kliktanje olovkom,koncentracija je gotovo nemoguća), na poslu, u privatnim odnosima. Osoba pogođena njome može izbegavati situacije u kojima je veća verovatnoća da se neželjeni zvuci jave, ili pak bežati iz njih. Osoba koja recimo ima averziju na zvuke vezane za obedovanje može izbegavati isti sa ukućanima. Sve ovo može voditi izolaciji osobe, doživljaju neshvaćenosti i tome da je drugačija, i time stidu, depresiji i produbljivanju patnje.
Šta osoba koja se suočava sa mizofonijom može da uradi da sebi pomogne?
- da nauči veštine boljeg suočavanja sa neželjenim zvučnim stimulusima
- da koristi slušalice ili tehnike puštanja alternativnih, umirujućih zvukova kada je izložena sebi okidajućim zvukovima
- da ovladava relaksacionim i meditativnim tehnikama
- da razvija bolje strategije suočavanja sa negativnim emocijama uopšteno
- da menja misaone obrasce koji se tiču samih okidača i svojih mogućnosti nošenja sa njima
Danka Žerađanin,
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt: 069/ 22 76 871
psihocentrum@gmail.com
izvor naslovne slike: Simran Sood, Unsplash
izvor slike u tekstu: Freepik