Niktofobija je ekstreman strah od noći, a koji narušava kvalitet funkcionisanja osobe njome pogođene.
Deo je normalnog razvoja kod mlađe dece (razvija se 3-6 godine), međutim ukoliko se ne prevaziđe sa razvojem ili ukoliko kod dece ovog uzrasta izaziva značajan distres, smatramo ga fobijom.
Kako nastaje niktofobija?
Postoji nekoliko objašnjenja nastanka niktofobije. Jedno od njih kaže da je nama od predaka ostao strah od noći, budući da većina predatora lovi noću, te se mi ne plašimo samog mraka, već opasnosti koje vrebaju iz mraka (zapazite u kom dobu dana se najčešće odvija radnja horor filmova). Doživljaj opasnosti pojačava loš noćni vid ljudske vrste.
Kod koga se niktofobija javlja?
Istraživanja pokazuju da se strah od noći češće javlja kod osoba koje imaju potrebu za kontrolom, sigurnošću i sa problemom manjka poverenja, kod osoba koje su bile zlostavljane u detinjstvu i na čije se potrebe, osećanja (između ostalog i strahove) nije adekvatno reagovalo, koje su bile prezaštićene, te koje su imale anksioznog roditelja kao uzor, kao i kod osoba koje su imale, pored zlostavljanja, i druge vrste traumatskih iskustava. Govori se i o genetskoj komponenti, naime o nervnom sistemu koji je podložniji da razvije fobije. Kod svake osobe karakterističan splet pomenutih činilaca naposletku oblikuje niktofobiju.
Simptomi niktofobije su:
- fiziološki: ubrzani rad srca, trešenje, znojenje, teškoće sa disanjem, stezanje u ili bol u grudima, nemir u stomaku, vrtoglavice, do nivoa napada panike u iščekivanju ili u samoj situaciji mraka
- emocionalni: preplavljujuća osećanja panike i anksioznosti, osećanje depersonalizacije, osećanje bespomoćnosti oko sopstvenog straha
- misaoni: „Izgubiću kontrolu!“,“Poludeću“,“Onesvestiću se“, „Umreću“
- ponašajni: potreba za begom ili beg iz situacije, paljenje svetala tokom spavanja, traženje od druge osobe da spava kraj osobe pogođene fobijom
Šta su posledice niktofobije?
Niktofobija može značajno ugroziti kvalitet života osobe njome pogođene, budući da se uz korišćenje svetala u prostoriji u kojoj se spava ne da kvalitetno odmoriti, ili pak u zamračenoj prostoriji osoba može da ne zaspiva iz straha (čime se razvijaju i različiti poremećaji spavanja), kao i da oseća enormni distres, a što se sve dalje odražava na funkcionisanje osobe tokom obdanice. Osoba može razviti i depresivnost povodom problema koji ima, što dalje komplikuje sam problem.
Kako se prevazilazi niktofobija?
U tretmanu niktofobije, koriste se različite kognitivne, emocionalne i bihejvioralne metode. Naime, nastojimo da radimo na misaonim obrascima koji „kumuju“ razvoju fobije, na umirenju samih fizioloških pokazatelja anksioznosti, na predstavljanju različitih aspekata problema na metaforičan i prilagođeno humorističan način, a sve kako bismo osnažili osobu za suočavanje sa samom situacijom i prevazilaženje fobije. Naposletku, koristimo metodu izlaganja kao neizostavnu komponentu celog procesa, a postupnim, u dogovoru sa klijentom kreiranim koracima.
Danka Žerađanin
psiholog i RE&KBT psihoterapeut
kontakt za zakazivanje: 069/22 76 871
psihocentrum@gmail.com